Стражилово

-43 290 8-

IIа као и аа што се не Гшх смејао, кад она плаче? А она мора нлакати и нлакаке. . . о, како нлакати! Па све да јеца . . . јеца . . а оми да јој пливају у суаама, док пе нотавне . . . као што је и меии тавно нред очима од оида . . . кад се она па метте ирви нут ирезриво осменула! И ја с.ам се тако исго осменуо, кад сам :$а повинс наиисао овакав Оглас: Изгубљена или унрадена меница. Ире три дана иотџисаном је иестао новчаникчј ј којем је, међу осталим, била и једна неисалаЛеиа меница г. каиетана (калао сам име, нрезиме и место пребивања) и његове жепе. јМеница је издана (тога и тога дана) на трговачкот агента (тога и тога) а иренесена на меие. Платива је за месец дана од данас. Да ли сам, тај повчаник с меиицом сличајио изгубио или ми га је ко на недозвољен начин одузео, то не инам, еитурио; али радо % сматрати као иоклон све готове, новце у новчанину ономе, ко ми у иисму врати само меницу г. капетана и његове жене. Вака У (наетаде чнтав лом. Каиетап је оеспео као помамап и свуда је говорио, како ће м.е тужити еуду аа „клевету". Није оп никад иишта дуговао ии мом трговачком агепту пи мени нити иам је икаД мздавао какове метшце. То је, говорио је оп, само ннтковска клевета, коју је кадра да измисли тако гадпа душа, као што је моја. На хајде, што га „бедим", да ми је дужан, то је већ у нарави „такову де]»икожи",' као тпто сам ја, али ;још уз то иабацивати се сумн.ом, као да је он, т. ј. г. капетап, још и — лоттов, да је на недозвол.еи иачитг отео мој повчаник са љеговом тобожтт.ом меницом, то је већ врхуиан подлости с моје стратте, и за то ћу на суду одговарати .... И то сам ја све измислио, демонски измислио, само да се светим н.еговој „доброј жени", која у своје време није хтела да ноклони своје нлеменито срде таковој ругобн од човека, као што сам ја . . . . И ваздаи тога . . . . Л>уди су одмахивали главама, говорило се по целој вароши о том загоиетном случају, а иарочито се иричало, да су капетанови другони одлучно захтевали од н.ега,

да он што нре ту ствар нзведе на чнсто нред судом. Кад су ми то нричалп, ја еам се иетииеки почео да смејем. Иекоји моји пријател.и озби.вио ме еветоваху, да се за пеко вр.еме склоним, јер „какав је отг, може ме још јавио панастп и наружити." Ја сам се еамо.емејао. Знао с.ам добро, да човек, коме еавест није чиста, нема баш тако емелоети, да бра.пп опо, тпто му — ие доетајс. И нисам се НЈтеварио. Јчаиетан ие само да ме пије јавпо панао, ч по јопг је избегавао да се еа миом сретне. Тужио ме је суду. ■ Кад сам добио од суда саотнтеп.е, ја сам се омејао као луд .... Судили смо се . . . Дворана је била дупком иуна. света. Ла сам седео на онтуженичк.ој клупи, адш, као тужилац, са уздигиутом главода еедсо је иокрај свога адвоката као какав Јуиита]). Али како се иромеиу, кад мој здвокатставИ захтепу да. се иред суд-ттис-иг-ж^+т тужиочева те да изјави: је ли опа дала свој потпис на такву и такву меиицу . . . Мој туЈкилац ноче пешто да муца, али ја прекипем далш гово]» о томе са нз јавом; да ја то пе захтевам, да је захтев мог б])апноца са евим излишаи, јер ће се стнар моћи нзвести на чисто н без женипа сведочаиства. Треба штедетИ жепску оестл.ивоет, јер кад би се оиа пот]»зала пред суд, могло би бити од штетних иоследида но п.ено душевио расположеп.е. Мој адвокат ми рече зачуђено: — Али за Бога, то ће бити на пттету ваше одбране. Без тога једва да ћете се нзвући исцод онтужбе. — Молим вае, не брипите се за то. Ла знам шта радим. Мој адвокат еамо слсже ])амеиима: — I .шпи вол.а и — штета! Суд ме нозва, да поднесем доказе, да ми је капетап по меиици дужаи. И иодис.сох доказе: оверовл.спи извод из мојих трговачких кн.ига и еведочанство мог агента. да му је заисга узајмио толику