Стражилово

43 303

матичног вокала -(- •/', што. је знак за одтатив, II !1(| томе је императив поријеклом оитатив. Ова љ<да).ва наука без смисла је тек у свези са онијом нанриЈбд параграфима, у којима говрри о иордјеклу и и 'к, а- сад овдје гдје му јс .једпна прилика да оно нокажв, нобјеже испред пауке па му оне фигуре остадоше још. празније. Овдје још једдом да се вратимо на §. 29., који је требало удесити: 1. г. к , ђ, . а , -свагда==ж, % ш; 2. /•,, /»•, х-\~и, а.) ж, ч. ш, б.) з з, ц, с па упутити на §§. 48. (други дио) 50. и на имцератив, ко.ји би се мођу тијем свакако морао по науци про.тумачити. а. не по г. О-ћу. 11 п у тумачењу имперфекта (§§. 191. 211.) пије I'. 0. разумио Лескина, који узима наетавак ' и јаТ% за то вријеме, а г. 0. имаде -ас-; мислимо овдје оно у, јер Лескип чита примјере из впрг. на -■Нтг као -ојасћ, па онда тек додаје (§. 94.) вонв! 181; с1а« ј аив^еГаИеп : несЛтхк и. 8. •№. Па онда г. ('. велн за примјере ,као што је пес%ах% да иостају од основе сад. вр. с променом -е на; (§. 211.) а Лескин каже да наставак

долази „аи егаеи 81ашт аиЈ' -е ' , И Т<» није једно те исто^ јер оно %■ могло је настати или протезаљем тематичног вокала (Миклоши^) иди је заостатак инфинитива на аг~ор (Ј. Шмит) или је настало папоредо са имнеративом (Јагић), па се онда тумачи као и оно у императиву. Али ,,с променом -е на -1;- не значи ништа, јер тијем није казано ни једно од она три мишљења. Лескинова кљига није удешанана за средње пгколе него за л.уде „од посла" као приручна књига, с тога и сам неодлучан у томе шттању, упЈћује на она различита мишљења, а човјеку „одпосла", као што је г. остаје' да их просуди па које му се * вјеројетнијпм учини. да га јасно изнесе. ПГколска књига ма колико се освртала на праганчност мора науком просијано зрно ухватити и јасНО изнијети, н. то је најбоља и књига и метод, гдје се на 1>у заједно и наука и практичност. Ако нијеси подобан да просуђујеш па и сам да просијаваш, остави се посла. ГГа четврто мишљеп>о, по којем би оно 7/ било е у 1п .ч (;г. §§,•. ко.ји се у слов. није развио, и не обзиремо се овдје.

(Спршиће ;со).

Рад. Врховац.

ШШИР) 5

КЊИЖЕВНИ ПРИКАЗИ. ОЈе \№е14 Лег 81амеп топ Кг. V. НеПтемМ. Ј|. АиИа.це. ВдгИп. ЛПртмЈпсг \ г егсш Гиг ЛппЈвгИ« ШЈегаТпг 1890. стр. Имс Хслпалдопо је у светикој кљижепиости врдо

411. поапато. 1Нсгова културна историја човечаиства јсстс дедо прве врстс у томе послу. Сва му ее дела одликују објектииношћу, дубљином мишљен.а и излагтг.а, потпуном научношћу и систсматичПОтпћу. г Гаке особине красс и горе плведено дело, које је до душе пзантло у другом издан.у прс две године, али, колико је мени познато, није он: нигде у нас приказано јавним и књижсвним путем. Ово дсло Хслвалда, всликог и највећег данас културног историка и етнограФа, по садржини својој састо.ји се из ггстнаест одсетбг, од којих се где који јопт. дели на више члапака. Ми ћсмо овде с разлогом навести поједине одееке по н.иховим натписима, и то: Ј. Ј)је Баш1о <1ег- 81алуен. II. Т)ег зЈатааеће ВргаЉедкгеЈв. Ш. ЈЛв вЈаадеЈте УогхеИ. 1\". Лп^н-еНппд- г1ег 81атееп. V. АпЊгороЈодЈе Јег 81алуепуоЈкег. VI, ОћагаЦЈепвИк <1 ег 81а*п\ г б1ксг: Т)'|е ЧУевШнкен; Пје 08(иШ'в1|: ЈГте 8ттЉ1атееп. VI]. везеИасћаННеће КпвИкпТе. VIII. Оте "РапјГПе ттш! (Таз \\ г еИк ЈХ. ^Уоћпппд; пшТ 'Ггаећг. X. Љћгппд' пш1 Тгапк, XI. ЗћпутзеЈте 1Тагтајпс1т 18ТгIс. XII. \'о1кз1««4 пш1 УоИсвТсзТе. XIII. УоПавШеп пшТ Стећгаттсће. XIV.' ВоИдТон пц(1 Л1)01',«Таи1)еп. XV. 8аце ћш! УоТк^фсћТтш^. Од ових одсека н« зна сс који је ленши и ноучиији за

томеллто и правр иозттаван.е словснских народа. О опћим особинама евију с.ловепских иарода доста с.с. писало и са историеког и са стпографиеког, и са фијтологиско-литс ратурног гледишта, алн с.вс. јс то шмг.с витпс, особнто код странаца, писано са становишта еубјоктивног, било из треиутног расположсља било из особитог обзира тта особите придике и догађаје сувремсиог живота. Ово се дело Хелвадово бант иаиротив одликује правом објективношћу,. чистом науком и истинитим посматрањем свсга овога, тнто се односи на иеторију, етнограФију, јсзик и живот свега Словснства. Ово је де.ло писано истина. у првом реду за страии свст — иесловенски, особито за Немце, али је од неизмерне тсористи и за свакога Словснина, био он историк или не, био он иначе књижевтгик и научник или не, корисно је то дело, велим, и за насСрбе, парочигго , јер је у њему врло много лепих података и прта из етнограФијс наше. Делоје израђено на оенову извора и свега, што је до сад рађено и урађено ва познавање словепског светд са сваке стране. Писац је све то прогледао и проучио, па онда изнео све најпозитивније и ттајповије резултате о појединим и још нејасним и нерстпеним тт,итап.има, додајући свугде и своје стручњачко мишљење. А" какво јс то мишљсп.е у јсдног Хелвалда, то .јс 'пауци врло добро познато Дс.ло нијс врло опширно, али је у тт.ему екоро Све рсчено о Словспима, тако да кад га човск савсено прочита,