Стражилово

43 317 ЕЗ-

1). глагоЈГ. основа на -■/>- : жел&ти. В. инф. огн. на -«-, глагодска на -оу-: к о \ј* п о к л т и, к сЛј-тМј* 1Лч . У г. С-ћа: Трећа, врста. Ос.н. еад. врем. ностаје наст. -је. Лрви раздео. Основа нач. неодр. не постаје никаквим нас/гавком. (Леск. 1. А.ј 1. ЛримарНи глагоди. (ЈГоск. 1.) А. корен се сиршава на самогласно.. (Леск. 1. А. а/) Овдје би требало доћи II. 1:оријен на конз. (ЈГеок. 1. А. ћ.), али тога нема него на мјесто тога дожази* на једаннут у §. 820.: „Овако се исто мењају и глаголи чија се основа св])шава на сугласно и има их свега четири: бер(ваљда. бор-), кол-,' мел- и шн- и ,. На што му онда оно А. кад нема ништа Даље, што иде у ту нодјелу т. ј. кад нема бар још једно одјељен.е В. 1 2. П.]»ои«|!одош глаголи. (ЈГеск. 2.) Глаголска о.снова свригава се на -а- или -■/>- (.Теск. 2. А. а. 1».) Други раадео. Основа нач. неодр. постаје наставком -а- (Леск. 1. В.) 1. П].»и.марни глаголи. А. осно1!а глаголска свршава. се на, самогласно. (Леск. 1. 1'). а.) Овдје би требало В. ,(Леск. В. 1».), али се у §. 350. казује да се исто тако мијен.ају- глаголи с основом на сугласно. 2. I Гроибвед-ени глаголи. (Леск. 2. В.) Ето оно напријед Лескиново зове се реД и систем, а ово за тијем рад без прнјегледа и без знан.а, и то све на рачун школеке кн.иге. Оад да га зашгташ за што је оне „пропзведене" глаголе раздвојио, гге зна ни сам шта би ти одговоргго; је]> кад г. 0. у §. 177. каже: „Кад од начина иеод]м1ђенога. одбијомо наставак -ти добијамо основу начина ■неодре§енога а . дакле н. пр. хвали -ти, дУла -ти, иа у §. 178. велн како инф. основа поста.је наставцима -нл.-, -а-, -и-, а у §. 180. како је осцова начина неодре/јвног у њекпх глагола поетала од именеке основе и. пр. глагола-( тн), д~/>ла-( тгг), хвали-( ти), гга. гсад иајиослије глагол д'1/ла- ти ставља у раздио,. за који каже да основа начина неодређеногне поетајо никаквим наставком, онда .је то с.ве једно на друго хаос, у којем ее само г. ('. добро ос.јеј.а. Да .је у д-клати, желЉтн. ч и ■/>■ нае/гавак за инф. основу о томе нема сумње, те с т (»га ови глаголи не могу у један раздио еа ннатн, дкти, којима инф. основа не постај.е ни1;ак.вим иаставкон. Према томе по вал.а ни оно правнло (197.) по којем ее дијеле врсте

на раздјеле. према тбме да ли је инф. основа једнака с глаголеком или је постала наетавцима. веТ. мора стајатп кад се у опће говори: плп је постала нарочитим наставцима. 11 Лоекин би ваљда казао за глаголе као пгго је дУлати, да им инф. основа нема никакиог наставка, кад бн то било истина, али он вели еамо: /луеЈГел' 81а1ит ^ТеЈсћ беш Уег1»а181атп1. Погрјвшка е.е још боље види у свези са тумачењем глагола четврте врсте 1. раздјела. Г. С. вели : „Осн. нач. неодр. поетаје наетавком -и", н. ир. хвали-т; дакле је у хвали- и наставаК за инф. осн.. а у дУла- по г. С-ћу а није наставак за инф. оенову. јер он ставл.а дклати у раздио, за гсоји се каже јасно п разговијетно да му глаголп немај) никаквог џаставка за инф. оенову. Требао се, дакле г. С. вјерно држати Лескина, ,је|> чим друкчије макне одмах не ваља, — или .још бол.е: да је ствар нростије удерио. како ( ; е то тражи у школ. кн.изи. Ако ее обазремо на оно што читамо у Леекина етр. .107. 1». Соп.ч. аиз1. УУигае!. Е1ие ксћагГе 8сће1с1ип§ /лу]8с!н'и рптагеп ши1 ађ§'е1еИ;е1еп Уегђеп 1§Г, ћГег каит тб&Не1), итд . онда ,ја држим, да је подјела на иримарне и „произведене" глаголе у школ. књизи требала у оШе изостати. II ту ће г. С. са евојим ђа.цима доћи у велику ненрилику, а колико ће рии умјети разликовати, то мп сад већ у папрпјед знамо. — Кад се још лзоставп и. оно: а. корнјен на вокал, 1). кор. на конз. (а то би се нсто могло и у првој врсти), оида добијемо тако нросту и лаку иодјелу, како се само може зажел.ети, а, онијем напријед и онако није никакве, . асноће ни ])азумијевања. Лијено дакле овако: III. врста, наставак за осн. сад, вр. -јо-је-. 1. раздио инф. осн. нема наставка: внати, мл//)ти; 2. раздио, инф. основаима наетавак а.) 1;: ?кел'1>ти, 1».) а; кдгати са, ш>сати, дклати, коупов4ти. Уз ово, разумије се, потребне напоменс, а нарочито за оне Под ћ.) како једнн задржавају у осн. сад. вр. а од инф. основе, а други га губе. У оиће за игколску ће књигу бити пајбол.а она нодјела, која узумије иајбол.е в.однтп рачуна и о Лескииовој и о Миклопгићевој иодјели, иа то у што јаснијем и краћем прпјегледу пзнијети. Четврта врста Лескинова са своја два раздјела: 1. инф. осн. с наставком.и', 2. с наст. К., врло је ироста, иа ту је и г. С. био брзо на чпсто. А још нростија је иета врста, гдје