Стражилово

чз 309 га-

— Бојала сам ее, да су вас метли у ачс... Ја сам сваки дам сиремна, да то чујем. Он је ухвати :-{а руку. — Како лспу ручицу имате! речс, иољубив је меколито нута у руку; за тим се иаже да је и у обран иол.убп, али му она измакну. — Вар још пе? Хоће ли и< |, један нут ирестати тај детињасти јогунлук? Или сс лЈОЖда бојите, што је сад усиепски пост? Или чувате нољуицс на... — Ни знате, да ми је така шала противна, рече, ис.тргнув-своју руку из његове. — 1 [цј (! можда 11 ристс>ј по ? — Непријатно ми је! — Р>и стс још увСк швигарица! милостива госиођице! Још увек сте код аз, буки: код манира и иравила нристојности! Како сс споро развија жена у вама! Пред вама је слобода, л.убав, живот — а ви се бринете за пристојан тон и манире! Где је човек, гдс јежепау вама? Гдс је истина? — Ето сад говорите са свим нао Рајски. — А како он? Је л' још јсднако заљубљен? — Већма, нсго икад. 11е знам већ птта да радим с н.им. Шта? Пуцитс га за иое. То ми недопушта савест моја, рече, машу.ћи главом. А носле, ја то и не умсм. А зар вн мислите, да он вас не вучс за нос? — То не стоји. Ја видим, да је он жива ватра... — Оудећи ио њсговим разговорима с вама, које сте ми иричали, ја видим да он у вама тражи само забаве, да га прође време. Треба њсму очитати буквицу... — Најбоље би било свс му открити, па би он онда сам отишао. Онда га само тајна моје љубави још задржава. — Лаже и иретвара се, верујте ми! Ако дозна, он ће *вас омрзнути, или ће вам држати мбралне нредике. Можда би вас. и бабушкииздао... ~ Сахрашт Ноже! прекину га Вјсра задрхтавпш, — само од нас самих треба да дозна. Како би било да отпутујем на неко време? — Ие вреди! Оамо бисте га још већма раздражили. Не треба ништа друго радити, него сакривати ис.тину и варати га. Али махните га. Ми се нисмо састали, да говоримо о њему, рече и ухвати Нјеру за руку. — Шта сте радили цело ово време? пи-

тала га је она. 0. ким сте се саотајали? Јесте ли се опет нзмотавали са будућом силом, зором будућности и о младеначким тсжњама и надама? Ја сам у непрекидном страху због вас. — Не бојте се ништа, рече Марк смејући с.е. Окаиуо сам се тих скотова; не вреди спрезати се с такима... — А да хоће дати Бог, да се опаметите! Ви сте у свом правцу гори него Рајеки и вама би нужнија била буквица. Он је уметник, црта, пишс ромапе. Али за њега не морам стрегшти, као за вас. Епо неки дап је Волођа ЈЈозгин деран од четрпаест година — изјавио матери, да не 1ле више да иде у цркву. — Па. шта онда? — Опи га ухватише и натерају га батином, да каже, како је дошао на ту мисао. Он каза на с.таријег брата, који је нре тога ироводио вечери у девојачкој соби, где је елужавкама проповедао, како је то глупост постити и веровати да има Бога, како је гадно и неприродно удавати се... Та је л' можно! Говорити о таким стварима п]>ед слугама и слушкињама! А ја сам га држао за паметна младића; дао сам му и књига! рече Марк уплашено. — Већ их је носио и у књижарницу и рекао тамо трговцу, да би требао само онаке књиге да нродаје. ТЈа сад, ако вас денунцира, Марк! рече еа нежним и дубоким прекором у гласу. Зар с.те тако одржали реч, коју сте ми задали, кад сте ме последњи иут раетајући с.е са миом молили за други састаиак? — То је било још пре но што сам вам дао реч. Од оно доба сам их ее махнуо. Нсмојте ме корети, Вјера! рече Марк, намргодив ее. Да није вас, ја бих сутра одавде побегао. — А куда? Овуда је једно и исто; свуда има дечурлије, која би хтела, да јој што пре бркови пораету... А други вас нико и не слуша. Нар е.е ви не стидите улоге, коју играте? питала га је, милујући га руком по коси. Вар ви всрујете у њу, и зар је збиља сматрате задатком свога живота? — Улога! која улога? — Можда, што хоћу да живом водом оросим мозгове? — А јеете ли ви уверени да јс то жива вода? — Чујте ме, Вјера, ја нисам Рајски, ■ наотави он устајући оа клупе. Ви оте жена, или биље рсћи, још нисте ни жена, него иупо-