Стражилово

-*з 327 ез-

иађох, вјера и бог, тсшко бих се из пеирилике извукао; овако ме аа римску тоиог ])аФију шт бриге пије: мој ме пријател. крои варош проводи, као рођепи Кшрит. Гвидо је врло честит и љубезап момак, ал има само двије мапе; то су, истина, иосве релативне мане, али су онет маме: Гвидо воли страствено вечерњу музику на Стубову тргу и .... вечертве н])оменаде иа ппјаци шпан.ској. Кад сам се ваздап паходао, ја у вече нанем па Стубов трг, и, паравиа ствар, гледам одмах да се дочепам комад столице, како бих се одморио од т])уда. Али да! Сада тек морам да се с њим носадим поред војпичке канеле и да ту слушам стојке читаве акте из Риголета и Троват >ра! Нема сумње: та војничка банда удара прекрасно, али ја надам од умора. Не номаже! треба Гвиду угодити. ТТГго се „шиањских" променада тиче, ја се па њих имам само у толико да ножалим, што су оне моги друга често у вече тако дуго задржале-, да ми јеу јутру и сувише нриспао. То је узрок био, што смо више нута морали навалице програм мијеп.ати. А какве су то „шпан.ске" нроменаде? ])еКи ћеш ти, Милапе. Иа то ти пи сам пе бих зиао одгово]шти; ја тамо пијесам ишао, а Гвидо ие хтједе никад да ми о н.има потан.е реФС])ише. Објешеп.ак једап, др;као се.у том погледу увијек иеке резерве. Али то могу казати: иза тијех жИ.нијех промепада сиавао је тако слатко, да сам га кроз дувар могао чути како х ]»че. Мред вече отишли смо да се прошетамо још једном пр ТТинћу и засеоку Боргеском. Од овијех Т .у римекијех шеталишта пајнријатпији утисак собом ионијети. У и.има сам се унијек ]»адо палазио; п.и хове нрекрасне алеје и.нхове гором заклоњене ливаде, п.нхови горостасни, попут ]>азапбта штита разграиати борови оетаће ми за дуго у памети. Ово буди особито казано за вплу Г»оргеску. г 1\> није н])Ости љетниковац: то је читава дубрава, и то голема и густа дубрава, л.удском руком дивно засађепа и вјештачкн украшепа. НГетпине су но п.ој

тако широке, да се па н.има по троја, четвера кола упоред возити могу. Пјешак, који се по п.има шета, прелази неирестаио од изнепађен.а у изиенађење. 1 Тас му се преко плота укаже бујиа и свуда једнако зелепа равница и по њој гојп^ краве и волови, као да је гдје па селу; а час се у густом пшпрагу иетакие елегаитаи дво])ац, украшен статуама и каријатидама, као иа каквој позоришној завјеси. Ондје међ врбама жубори хладан иоточић, овдје се у тихом језерцу кваси весело јато пребијелих лабудова. Дивио, у бога дивно! Кроз Умбрију (20 сеит.) Ево ти ме па путу. Кренуо сам смишљено возом, што из Рима у ио дие креће, да ми се овбга иута пагледати питома горског краја, пгго се стере између Рима и Фулиња. То је оно земљиште, гдје су некад боравили ста])и Умбри, а које даиас страпом сачињава иокрајииу Перуђанску. Први сам иут овуда н ])Ошао но ноћи, јер сам иестрнљив био, да нрије у Рим стигнем; сада тек увиђам, колжлЧ) сам криво имао, што сам тако иаглио, јер је овај иредио заиста достојап свога ирастарог гласа. Човјек овуда путује, мал' те пе, к]»оз саму 1иуму и ладовину. Варошице : Орте, Нарии, Терпи, Сиолето, Треви, ( 1»улпп.о. Јези, куда воз пролази, заслужују са свога дивног и сликарског иоложаја особита помепа. ГледајуТ.и из вагона ову луксузиу красоту ириродс, човјек се чисто срди, што му то све муњев.ном брзином исиред очцју иролази. Ако иутиик има ијоле осјећаја за л.епоту и ирироду, оп >шра да дубоко уздахне, сјећајућ се оиих ста])их иоштаиских кола, којима су се напш дједови но јевронском коииу возили. А како и ие би, за милога 1»ога! Око п.ега нролазе зелене и плодие долиие, окићепе неизбројннм малим бријешчићима; села и вароши, какве је само у спу замишл.ао; а и.ему једва времена остаје. да иа и.их око баци: већ их је нестало! Та стаиите л.уди, ако Т»ога знате, доцкап ћемо вжпе пригоде имати да тако што оиет видимо! Којешта! 15оз застане гдјегод но неколико мину-