Стражилово

-43 ЗВ2 ез-

приказујуКи нам једнога као оличено лидемјорство и еушту политичку химбеиоет, -а другога као улор свију владалачких врлина. Поврпша је иеторија тако далеко отишла, да је имеиу првога дала Јјначење најподлијег Фаризејетва, док је главни иеторијограФ потои.ега (на жалост сами Волтер) имао срца, да његовијем имеиом окрети дијелу једпу епоху Франдуске и јевронеке нросвјете. Читалац је већ ранумио, да овтје имамо на уму великог секретара Фијорентинеке републике, Пиколу Махијавел.а, и тако нваног „блиста•гел.ног крил.а" Луја Х1У-ог (Ее Кој 8о1еИ). Елс, мислпмо, да не ћемо прећерати, кад рекнемо, да у књижевној историји нема имена, на које су се историци тако бјесомучпо обарали, као па име Махијавел.ево. 11>егов јс ]>ладалкц истицап, као урнек иајпрепрсдепије злоће, као да нбил.а всли Меколе — прије те ки.иге не бијаше иа свијету ни једног лицсмјерца, ни једног тираиина, пи једпог издајиика. За пунапа два стол.е11Иг лежале су костн Махијавел.еве без икакна надгробиа знака, бен икакве милосрдне ноште, док се напокон не нађе један благородни Епглез, који се подухвати да достојну почает ода највишем италијаиском државнику ХУ1-ог вијека, нодигав му пристојан спомении у Фијореитинском пантеону, у храму Светог Крст%* У ночетку овога вијска иашао се пак н други Енглез, па гласу књижевник и човјекол.уб, којн је и пером најсјајније рехабилитовао уеномену велииог нотворепика, чијем мудром и родољубном напрезан.у једап нотиштени народ имађаше да благодари за ншил.едп.н покушај осветс и ослобођења" (Масаи1ау, Н1®^огЈса1 апс! сгј^са1 е.чвауз.) 111то се пак Француског владаоца тиче, чијим пменом чувени Нолтер хтједе да обил.ежи читаво једио стољеће (81бс1е (Зе Еои1в XIV.), његов елучај, и ако је у ееби маи.е мрзак од Махијавел.ева, он опет нијс мање ноучан за нашу тему. Луј XIV. зиађашс врло дивно, да себи туђе врлине присваја, и у томе лежи сва његова заслуга. Није он друге својом свјеђлошћу обасјавао, попут сунца, са којим су га његови куртизаии (улизнце) често упорећивали, него је, на нротив, ои туђом свјетлошћу сјао. И тако се л.уди кратка вида иреваршие и оборише очи нре ј оном лажном,- реФлектоваиоМ свјетлошћу. Луј XIV. бијаше патул.ак и у физичном и у моралном смнслу; као што је исправљао мапе свога уара* На оцом су споменпку урезане полнате и значајне ријечи: „ТапЈо попам! пЦЦат раг сТо^шп."

ста, иаређујући дебеле ноилате 11 а цинелама и плетући узбрдо своје умјетне власн, такојеието па туђој велнчини своју славу градио: Тнрен, Коиде, Колбер, Лувоа, Кориељ, Расин, Молијер и остали нодигоше га на своја леђа, и у здравље и.ихова генија, кратковидна историја прозва Луја XIV- г 1'ог „великијем крал.емЈ' Ненравде, што их историја нојединцима, а на ухар појединаца чнни, големе су, као што видјесмо; али су куд и камо још големнје неиравде, што их опа чиии иародима. У Јевропи живи једно, по снази и иетрајпости заиста велико нлеме, пу које је из домаће евоје историје, напиеане а с1 ивнш (1 еIр 1) 1 п 1, научило да еамо себе сматра узором свакога знан.а и умјења, звијездом водилицом савколиког л.удства. И у своме увјерењу, е је у његовијем рукама језгра еваке ул.удноети, свикло је то нлеме, да са узкаеом говори: о грозном дивљаштву Словеиа, о нечувеиој новршности Француза, о суровој среброљубивости и себичноети Енглеза. Иа инак права, непомуКена, историја овога узор-нлемена, — ко'је, и ако не сачип.аг.а само еобом једну државиу скупииу, опет се у мишљен.у о себи прелијеио слаже, — паипак ирава историја овога узорплемеиа знала би, велимо, да пам исприча, кад бије ирочистили од бана.ших уметака и еуФСмизама, тако ужаеан низ крволоштава и беепримјерпих грозота, каквијем не бисмо зар ни у какво.ј другој народној историји трага нашли. Да пе залазимо у варварска доба, иеторија ношл.едњијех трију вј(!Кова приказује нам ово уљудно, проевијећено нлеме, окал.аио нспрестанијем евирјепетвом н крвопролићсм. На ииак представници тога нлемеиа називљу еами еебе „културтрегерима" (носиоцима иросвјете) и багателишу са ианретком осталијсх народа, особито иас Словена, које они сматрају, ио свом Фсудалном обичају, неким нижим, ненривилегисаним сојем, нсспособним да се икад до њихове висинс нонне. Утамаи су Руси у ог.ом вијеку иочипили толика чуда на умном, економском и хуманитарном нољу : они остају за њих увијек варвареки Скити, грабежл.иви Козаци, који ес храие лојанпцама, залијевају вотком и чезну за дерачином. Не оеврћемо се на ова Факта, да тиме као бајаги одвратиМо жао за срамоту оиом дијелу њемачке штамне, која пас систематеки клсвета и омаловажава; него бисмо ироето хтјсли, да.нам ко год каже, иа што историјл, кад она нијејош кадра била да тај без сумње велики и просвије-