Стражилово

-13 361 83-

Г 1- -1, 4- -ј.' 4- 4- | * XI 0 У К Л. Р- |г* -г. •Т- "Т* ?

СЛАВНИ ЉУДИ У ИСТОРИЈИ И БИОГРАФИЈИ. (иоводом МИЛУ ТИН 0 ВИЋЕВЕ СТОГОДИШЉИЦЕ.)

Јјд 8(опа (Ц к'а.чрогЈа пе1 оогво Де11о иахјош е г!е' 4ешрј; 1» ћш^гаћа «1 ноГГеппа а пигаге пДеваа, <јиа«ј !п оЈпага оиДа, Г нпа&ше (Ј1 ооЈого сће соп 1» Согаа < 1 е11а теп4е о г1е1Г аиипо о с!е11а враНа та^игагодо х ♦ешрј : Лрш^е (|ие11а 1е ее^егпе аррагепго, ^иеа^а репе(га пе' гееоап (Је1 сиоге Га Мо^гаћа |Јо\'ге1>1>е 11 тнцте сбвеге Н Лог (ЈеЛа кГогЈа. N. Тоттавео. 6го88е Маппег шгкеп гисћ4 1>1о8* Лигић Нпге Тћа1оп, зотЈегм аисћ (Јигсћ Шг рогвбпЛећев Гоћеи. Н. Не/пе.

јТЈфилски писци, а по њима и многи савремсии, иазваше и панивл.у често историју васнитал.ом народа, или, да сс буквалније изразимо, учитељицом живота: тад18 1 г а V 11 а е. 11 у, има их који мисле, е би тај иочасии назив много боље доликовао оној чедној, ал' уједио и много иптереснијој и живљој Форми 1!овиједан.а, што се зове биограФија. И, у истиии, који је иарод икада, у своме развијању, црпао поуку из прошле историје и ирема тој ноуци свој иолитички и социјални живот удешавао? Допустимо чак — што је врло тешко постићи — да је та историја наиисана и најетрожом непристраиошћу, без икаквог партизанства са стране сачиниочеве, управ, што ио веле: ни ио бабу, ни ио стричевима. Е, иа ко Ке да сс том златиом књигом боље окористи: да ли колективна маса народа, или учени појединац? Нјера и Бог, у свјетској је историји врло тешко наћи поуздапа примјера, да се један народ витепгке невоље курталисао, јали каквој заблуди избјој^, само зато, што је знао да се мудро окористи поуком, црпљеном из историје Друмјезс народа или из своје властите ирошлости. Сва крвна дјела отаријех српскијех владара, који погазише закон, па се стадоше крвиички гонити, -један другож вадит' очи живе," не онаметише л.е новог срнског нараштаја, иити потоње српске великаше одвратише од старих олигархијских похлена. Судбипа Дечанског Стевана и цара Уроша, као да ничему не научи нрогони(1це српскијех књажева Милоша и Але-

ксаидра, као што ни нодле убице витешког књазМихајила. А нијс друкчије, Но'зна, ни на страни. Владалачко безумље еиглескијех Стјуарта, те грозиа трагедија, која је )50-тог јаиуара 1649-те Карла 1. главе стала, нс би кадра да обузда бијеену самовољу Францускијех Бурбона, те да сачува од гиљотине окруњсну главу Луја XVI. Једнаки узроци дају обично повода једнакијем сфсктима; и ма да се тај закон у људској новијести ненрестано обнавл.а, изглсда као да су народи посве слабо 'вољии, да се њиме окористе. Иа кад је тако слаб утицај историје, коју пам нричају савременици н очевици, ил' коју- нам у памети изазивљу бесамртна нера једног Тацита, јсдног Монтескија, једног Мсколеја, једног Момзепа, пгта бисмо тек казали о оном безброју иоторијсчсих дјела, која иотекоше од страначке страсти, или од илаћеног куртизапства ? Помислимо само што би се са многијем па гласу историјама догодило, кад би те кп.иге биле ианиеанс (као што их је замшиљао један духовити Енглез) каквом чаровном машћу, која, би подложиа била да кроз извјеено вријеме ишчезне у "свијем онијем тачкама, гдје је* год иисац што крупно слагао. ]>оже, колико изнакарађених иараграФа! РСолико нразнцјех страница! Иестало би сијасет похвалнијех п почаенијех придјева, а можда би се и погрдни називи куд и камо смањили, јер људи често нрегоне и у хвали и у куђењу. Читава поглавја, у којима се некоји иисци упињу да нам нска дјела и некс нојаве у великој л.удској комедији на свој иачин прикажу, ишчсзла би махом, као да их никада н не бјеше, нружајући тако могућност новијем тумачима, који бц за то вол.е имали, да нам они иста дјела и исте нојаве на свој (па и еасвим противан) пачин објаснс и протумаче. Ненравде, што их нска врста историје л.удству чиии, и лажи, што их свијетом шири, заиста су огромне. Да ие заснжсмо у дубоко, сцомеиућемо само два Факта, или бол.е два човјска, чији је карактер и утицај на ередишт?, у ком еу живјели, иеторија са свијем искривила,