Стражилово

-13 380 ВЈ-

Озго сријетаху улазпике најнрије силна ја])а, номијешана са задахом од канетано]?а нвијећа и дуванскијем димом из нушиоиице; иа онда, у тријему дочекиваху даме, жељне што прије да внде тоалете. Међу узајамним „ах!" и ,,ох!", међу руковањем и грљен.ем, укрштаваху се оштри погледи, живе муње, које немилостиво тражаху узајампе мане у одијелу, — што је изазивало особиту веселост међу оФицирима. Најзад, затутњили би ситни, одмјерени скокови, на би се ночео трести под Бепова стана, па би одузела дрхтавида цијелу кућу, тако да би поигравало и капдиоце пред ,,мадопицом", а скленице цокотаху, као зуби у грозиици. Жене и береКинчићи одмакли би се до средипе трга, те дигли главе, пил.ећи кроз далеке прозоре. Тако су и слушкиње госиодскијех кућа око трга, (ако им бјеше до тога) могле тачно знатп кад који пар нролијеће испред прозора, јер дераии свакога трепутка викаху: „Еио, гле, шјора Тереза са мађором! . . . Ено Вица витурова са Аизулетом . . . Јао, па и стари нретур бала! ! . . . Ала је лијепо видјети онога младога официра са Амалијом!" итд. Иослије „обртнијех" игара уредио би се кадрил, којим управл,аше сухи пристав. 11 »егоп кријештавп глас доиираше до средине граде. те су каноник и коонератор могли јасно чути Француске команде: „аи плас!..", „Месје", ,,медам" ! . . Шен англез! . . . које пристав, као прави јужњак, изговораше: „ан плаш", „мешје", „англеж".. У ноноћи сашли би сви у каФану, да вечерају, а горе би се отворили прозори. 1>счерало би се прилично хитно, али здравнце трајаху дуго. Бивале су три: једна храброј војсци, од началника; друга г]>а1)аиству, од мајора; трећа омладини, од судије. Послије п])ве отијеваЛи би одборпици са њеколико госпођица химпу; за другом би шљедовало громко ху])и ! — за трећом пјеваше Тереза једну р"оман«у, коју нраћаше докто]) Зането са Флаутом. Па онда би опет отшпли горе, и опет би

се нод затресао, и цијелу куКу ухватила дрхтавица, и. . . све тако до зоре. Сутра дан Розопек изгледаше као да је кугом помореп. Сви нрозори око трга цијелога дана затвореии, па затворена Бепова каФана, на нигдје берекинчића, ии пса. Али куд и камо бјеху претежнији и трајпији трагови те бурие иоћи на духове, ио што б(уаху па тјелеса! Најмање за петнаест дана игранка бјеше главии нредмет опћег разговора ио кућама, међу бришкулантима у каФани, но канцеларијама, а највише вечером иа тргу. Нажалост бјеше она и извор задјевицама и раздорима, бјеше узрок да се нрекидају дотле трајне срдачне везе, да се из темеља помјерају дубока убјеђења и стални погледи на свијет, — на розопечки свијет. Грађани бијаху љубомории на војттике и осјетљиви на п.ихове уврједе, — њекако увијек након два три дана проналажаху се уврједе. Грађапке су баш противно мислиле о војЦима. Утуда ]»аздор између њих и људи, на би се и једни и други дијелили па безбројне ограике, те се међусобно гложаху као жути мрави. С ночетка трзавица би нрестала у томе правцу онда, кад би стигле позивнице на официрску играику; нрестала би у томе правцу, да се настави у другом. 0 томе се мало шта има нричати. Главно је ово: Велики број дама мијењаху једиа с другом хал.тше, те су тако, без трошка и дангубе, нојављивале се нред официрима у друкчијим тоалетама. Официри су били савршени угостител.и. Њихова дворнпца у тврђави бијаше п]>ава дворпица, а пббочне собе одликоваху се и простором и удобношћу. Музиканата бјеше више (четв]»тина војене музике) и свираху боље. Једино што граћани, сваке године, замјераху вечери, али се госиође пе слагаху с њима у томе. Поигљедице војене игранке не разликоваху се много од пошљедица грађанске. Ето вам, у главном, какве бијаху редовне трзавице у мирном Розонеку. лће се).