Стражилово

-$з 391 Е>-

— Е, али ако је тај Амруш тако богат Као што кажу! рече опет оиај иецкало. —• Нека је богат, пека је и милијонер, али је оп увијек једаи Факин, који је крао у младости. М ко зиа куда се ои екитао и шта је све радио по свијету! Па ето и јутрос ругао се мадони! Па зар такоме скоту да се да право. да дрнш каФапску ])адн.у, је ли? заврши Бено побједничким ногледом. — Јест, али... поче о.еки Истјерани писар, сух висок младић, необичпо дуга врата, еа шта га зваху ЖураФом, упалијех аветинскијех очију, најгора бекрија розоиечка, који је у иошл,едпзе вријеме животарио нишући молбе и жалбе еељацима. — Али шта? шјор адвокато! издера се 1 >епо. „Адвокато" достојапствеио устаде, испрси се, мутне му очи сијевпуше, те уда])ив песиицом о сто, викпу: — То, трупташу Г>епо, пгго сад имамо коттцгуцион (устав), Разумијеш ли? Иема више ])обова пи у Розопеку ии нигдје, је]) сад влада коштитуцион! То би први пут да се њеко у Розопску иозове па коштитуциоп. Сви поблиједјеше. Судија. комесар, пристави, унравници... сви „бољи" одмах отидоше, а од осталијех пачипи се гужва. 1>еио спопаде чашу и замахну п>ом, да је управи пут 1'лаве „адвокатопе", али га ближи задржаше. 1 >епо, готово пјепећи, викаиге: —• Заб])ап >ујем ти, берекину, да већ нривириш у моју каФану. Ако већ и једном.. . . — Коштитуцион имамо, коштитуциои! дераше се адвокато. — Нека те в])аг носи и са твојом коштицом! кука.ше Мандалипа, ломећи нрсте... Шта ово б@, какав је ово дап дапас, блажена госно ! 1 >лажена госпо, убн иесретпике! Одиста је оиај Амруш нодмитпо ову гадпу Ђирафу , да чини буну овдје. . . . Одлази, ])1)0 једпа, пије иаша каФана за галабардиив (Гарибалдиице)... Та каФанска буна, једипи догађај те г.])сте у граду, (у нодграђу пе бјеху ријетке каФапске туче), б])зо се рашчу и немило дн])пу праве грађане. Разумије се да

је догађај допр'о нреиначен и до најближих. Сви су разумјели да је завада нотекла од ЂираФе, и да је била због Амруша. То је већма раздражило радозналост, те сви једва чекаху да га виде. До вечерње шетп.е по кућама и ие бјеше о другоме чему говор до о томе: хоће ли се појавити на тргу, или не ће, необичии човјек. И необичпи човјек дође иа трг, баш кад је чепукање било у највећем маху. Оп еједе за крајњи сто па тротоару, пребаци ногу п])еко ноге и натаче свој велики шепшр на кољепо. ТБегово пуно, бахуско лице, тек обријапо, сијаше љеише пего из јутра, а у томе тренутку оно поста као њеки големи магпет, који иривлачаше све шетаче, те свака врсга ианусти свој нравац, наста гуркање и чепап.е, какво се никад није видјело. Амруш се малко снеби, осјећајући толике ногледе упрте иа себе, али видећи да га многе госпође л.убазно гледају, он се разведри и оста са трајиијем осмјејком. Госиође су налазиле да је оп човјек у нуној спази и да има пеобично лијепе зубе и косу, (он дијељаше но средини своју густу, смећу, гргураву косу, у којој ие бјенге још сједијсх длака, а то му је, кад бјеше без шешира, давало још млађи изглед). Мало но мало, ред се новрати. Шј ора Тереза узе правац. који је водио ка Амрушу,' те, ири свакоме обрту, управл.аше му и сувише зпачајпе погледе. „Како зовеш" спочетка пије могао вјеровати својим очима и гледаше у чуду шгјближе шетаче имијегаТици, али, најзад, увјеривпш се, да то њено нонашање не бупи никога, поче и он њој намигивати, због чега се заврже ирепирка између Терезе и поштареве жеие, са којом шеташе. I Гоштарка тврђаше даје то нростачки, а Тереза говораше да јест простачки код пас, али код Американаца да је то уобичајепо и у најбољем друштву, јер, иема сумп.е, да је Амруш као милионер припадао најбољем друштву у Америци. А да увјери своју д])угарицу, е Амруш зна правила витештва, иснусти она свој махач (ленезу), а Амруш — бога ми привдчно хнтро, ирема својој лубањи — дохвати га и предаде. Сједећи тако. Амруш ,је узалуд п>еколико пута закуцао. Видећи е се Бепо чиии