Стражилово

-чз 416 К-

КЊИЖЕВНИ ПРИКАЗИ. Душан ЂуриИ. Неколико приповедака за ерпеку младеж. Напиеао, превео и прерадио —т —, учитељеки приправник у Сомбору. У Новоме Саду. Издавачка књижариица и штампарија А. Пајевића. 1892. Цена 40 новч. Мала 8-а, етр. 126. — Моралпо и материјално награђивап>е врлина, које ее дуго боре еа неваљалством, док најзад пад овим не одрже иобеду, обична је тема у евима приповеткама за децу. Није чудо дакле, што иету тему налазимо у првој и највећој (свакако оригиналној) ириповетци у збирци овој. Нисац нохита томе обичном али дивном и лековитом врелу, али не умеде захитити на н.ему ничег свежег ни оригиналног. Да је писац, као ХоФман, умео ту, толико и толико нута о(>рађену тему задахнути чимгод животворним, да ју је умео боље обрадити, приповетка ова не би била излишна књижевности српској. А овско Но ово се тиче само прве нриповетке. Остале краће приповетке (по мом суду махом преводи и прсраде) краткоћом и језгровитошћу својом надмашају нрву приповетку,. јер предмет им је много лепши, а у.једпо и обрада. Погрешка .је пишчева, што нигде не еиомиње изреком, које је оригинал а које превод и нрсрада, него нас пушта да нагађамо. У „Савест"-и обрађује иету тему, коју и Јокаји у својој причи „Мо1у'|ке4 а кЦепсг кохи!", но прерада је ова-куд и камо лошија; у нриповетцн „Ништа ее пред Богом но да сакрити" обрађује познату тему о цитрашу Аријону. Језик је доста ХоЛ»п. и , п чо по кад кад цлпђемо на пбкруину иегрсшку. — Но покрај евнх иедостатака ја књигу ову препоручујем с погледом на леп морал, који је у њој. На Хофмана ће и онако књижевноет срнска дуго чекати. Ј. II.

.КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ. + Један од многих руских филолошких листова, „Филологическт Зааиски", што пзлази у Боронежу, почео је другом својом свсеком од ове годј ие доносити под рубриком „Славднеши иЗвЉстЈн" краће оцене на руска и словенска дела, која се тичу Словена. У овој је свсеци всћ неколико дела поменуто; мсђу њима је већи дсо наших дела. Тако на првом је месту реч о Новаковићевој „Граматици српскога језика" у прсводу руском од Григорт.ева; овај је преводу додао и малу читапку с рсчпиком. Оцењивач Стсповичђ замера, што ,је узео од новијих писаца само Мажуранића, Милићсвића и Љубишу. а и пгго је одломак из Смаил-агс печатао латинццом. Говорједал>е

о Ровинскога „Његошу" (Нетроград 1889.), па о нреводу Лукјанова „Горскога Вијепца", коме замера, штоје превео чстиристопним јамбом и са сликом на крају, а додаје и неколико иснравака о преводу. Као нрва књига „Воеточноевропеисше писатели вђ русскомт> цреводЉ", што од протпле године поче да излази у Моекви, изишла је прича пок. нашега Дазе К. Лазарсвића „У колодца" у преводу Сергија Шарапова. И о Овом је проговорено у поменутом листу. Додано јс још и то, да ће уекоро изићи и Лазино „За народомЂ не пропадетЂ" и Матавуља „Бћ.тал медалв". Нриказивач исправља предговор преводиочев у толико, тпто вели, да еу Лазине „У добри час хајдуци" и „Све ће народ позлатити" такођер познате у руском преводу у додатку ка Гражданину 1888. године. — Мало нас је зачудило, када видесмо, да се говори о једном нангем делу, о којем у нашој штампи ни речи не би, ма да од прве свеске и друго издање изидс. Ту мислим „ Примере из сриасе литературе" , што је еаетавио за гимназије Ж(ивко) Н (оповић). Похвалан је суд о делу, по овом му раду писац изгледа „Очемв еведухцш и опвчтнбш гимиазическШ пренодавателв". Замера му, разуме се неосновапо, што није ништа узео из Кукуљевића а узео одлокалнога Јов. Стејића! Нрву свеску иставља над другом. — Неколико је рсчи проговорено о петој свесци ЈЈЈеЈорЈаа ји§ов1. акас1ешце за 1891. годину, као и о најновијем раду Т. Флоринскога „Иоаои открмтје вк области њжчославннскаго народнаго еиосаОвај је чланак штампан у делу „Мевекш Сборникт. вт. помојцђ постралавшимЂ отђ неурожал". што иаиош о««-. године нод редакцијом И. В. Лучицкаго; у њем претреса Флорински Херманову збирку српскомухамедских (како Ф. вели) епских песама. — Доста је похвалан суд и о „Великој српској народној лири" са 1600 песама (издање Враће Поповића у Новом Саду). —т Извештај о српској великој гимназији у Новом Саду за школску годину 1891—92 допоси на нрвом мегту пекролог нреминулом добротвору исте гимназије Томи Зеко&ипу из пера проФесора Светозара Савковића. На другом је месту чланак проФесора М. А. Јовановића о Јану Амосу Коменском. — У извештај о српској вишој девојачкој школи у Новом Саду написао је управнтељ А. Варађанин чланак под натписом „ Учитељ у друштву." А у извештају о срнској вишој девојачкој школи у Панчеву саопштена ,је расправа, коју је за тај извештај снремила била учитељица Даринка Бугарека. Сиротица је ове годиие умрла а ту њену раснраву дала јој ,је родбина управи више девојачке школе, да се изнесе на јавност у извештају. 1'асправи је патпис: Уилив више девојачке школе па васиитање.

САДРЖАЈ : Песништво: Ноћни двобој. По.зи свијст у старом Гозонеку. Вјерина љубав. — Поука: Славни људи у историји* и биограФији. — Књижевност: Прилози за повест ерпскога народа у земљи угарској. II. Гр'егорас о наншм јуначким народним песмама. — Ковчежић : Кјг.илссвни прикази. Књижевне белешке.

„СТ.РАЖИЛОВО" излази сваке педеље иа читаву табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. за по год., 1 ф . 25 н. на четврт год- — За Србију и Црну Гору 12 динара на годину. — Рукониси се шаљу урсдништву а претнлата књвжари Луке Јоцића у Нови Сад. — За Србију прима претнлату књижара В. Валожића у Београду.

Издаје књижара Луке Јоцића.

Штампарија дра Павловића и Јоцића у Новом Саду.