Стражилово

СТРАЖИЛОВО 1МШШ, Ш ШЖ Ј1®аа ГР« а

БРОЈ 26.

У НОВОМ САДУ, 28. ЈУНА 1892.

ГОД. У.

ПЕСНИШТВО.

ПОНОЋНИ ДВОБОЈ.

јј^вадбу слави Јунак од мегдана, •^Дични Беиде. Биће седам дана... Сад је ирви. Трубо, рог и жице Носе госте — плес се вије, Бенде шапће: „Више није Сад I)е жеђ ми да угасе Румен-ј агодице." Уста Бенде, иде у одају, Где га румен-јагоде чекају. Мрак, типгана... ао слатка згодо ! Кад ал ко то кревет не да?... Оклон! — Витез?!... Бенде преда. Бледи лик је испод шлема Јаспи месец од'о. „Дођох, Бенде, на нов мегдан... Ходи! Ниси био ти, што но ме згоди, Него слуге, гадно подметнуте. Ха-ха ! Трзај мач ! Не стрепи!.. Да јунака храбрих, лепи'! Хајд на само! — Ба ту цуру Чешће напашћу те." Скочи Бенде: „Ево мач, чека те!" ,Куд ћеш, војно?' — „У бој, нево, за те!" Оружница суседна је соба. Ноче луиа... Нога стуна, Бој се зачу, мач на мачу, Вика-цика оклопника Па — тишина гроба.

(аратб

Лепа нева очи не затвара, Страх је мори: Камо госиодара ?... Уздркталом руком жижак пали, Тражи војна, грозни боле! Бно где је, лежи доле Раскрвављен као онај Иева плаче, жали. Бенде части свате дивота је! Други дан је, како гозба траје. Рог и трубе јече, бубаи, туче Бенде као махнит туде Игра, пије, сви се чуде, Лена нева ћути... трне: „Ако као јуче?!" Паде поноћ, Бепду тешка глава, Цјан, уморан одлази да спава. Лепа нева дркће, не сме с њиме. Ал шта знаде, вељи јаде! Да се дозна тајна грозна?! Отишла је, башка леже: „Боже, заштити ме!" Сенде прену, не мож' да иочива, Очи таре . . . Опет види дива. „АхЈ^^^Пћ^клети Робогањи!" У^^Г^чдраге, Сјвш Ш ч^О«К?Ј^мај спаге! |'У биш ' \ад си јунак мањи.