Стражилово

-43 431 ЕЗ-

сла у вакпој причи за пвкачку публику, али за српеку пикако ; истО је тако иеприродпа нриповетка „Ко је крив". у ме.сто депих карактера, језгровитих мисди, згодних ераваења привлаче нам пажњу т-.чке, паузе и усклици. Цислц .јс — као обично сви дилетанти — врло издашан у лепим епитетима (тако н. п. свака му .је мома богин.а лспоте). У језику је тма погрешака, стил му је тежак, интерпункција рђава, по где које лепше место тоие у мору мана. Ни преводн нису никаква добит за ерпску кп.ижевпоет. — На све оТш велим: оетавите се пера, непозвани ! Ј. ППетар Деспотовив. Дво дажне златиие, приповетка з;1 српску омладину. Од — — Цена 30 новч. У Соибору, издаље ки.ижарнице Мил. Каракашевића, 1892. Велика 8 :1, стр. 83. — Петар Деспотбвић нцје еасма без нриповедачког дара, и да у приповетди овој ие избија пепрестаио пишчев смер, т. ,ј. да приповетка није скроз и скроз тепденцијозна, била би једна од ваљаних ерпеких приповедака за децу. На шта је пишчева тендеиција? То се јасно види из иредговора. Писац је противан оснивап.у школских штедионица, па па детету једном, коме је слагање блага на гомилу највипш идсал, показује, каквих злих послсдица може имати затптеђивање, јер из н.ега (по писцу) потиче среброљубље, а среброљубље је мати свију зала. Иије место да побијам пишчеве назоре, али толико велии, да би заштеђивање новца, иод мудром унравом старијих, (као што би био случа.ј код школских штсдиопица), више служило доброј но рђавој сврси. Но тгоред свега тога приповстка ће ова деци српској свакако пружити доста душевне хране ; нека је с тога и од менс препоручспа. П КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ. = Сваки пријатељ српелсо кп.ижеипости мора се веома обрадовати видећи, како се иа све страие српства показује велико марење за „Српску Кп.ижепну Задругу". Г>ооградски листови једнако доносе снискове уписаних чланова. На Цетињу се је еам наследник Кнежевић латио скупљања чланова са великим^-спехом. У дичној српској Атиии — Дубровнику скупљено је до 100 чланова. И у II. Саду се купе чланови. Препоручујемо и Новосађанима и свима Србима наших крајева да се уписују у што већем броју у чланове овога књижсвног друштва. У мађарском листу В/.агаЗок, броју петом, саопћи 81еГ. 8/,ато(:а „ Најстарије вести из руских, српских џ бугарских извора о Угарској У пгестом броју истога листа члаи.чк је нознатога мађарскога повесикчара ТћаШеку-а о Ђорђу Ракоцију. + у послсдњем броју, 24, шездесетпрве књиге немачкога чаеописа б1ођо8-а Ст. \\ г еј§аш1 нам прича о путу своме „Уоп 'НегаЈ ић'е,Г МизкороЦе пае.ћ вјогДвећа". - .Тоште год. 1884 беше се склопио у Дубровпику одбор, који предузе да скупп прилоге за сноменик всликоме песнику српеком Гупдулпћу. Одбор намераваше даспомепик зготови за трећу етогодишњицу песникова рођеља 1888. год. али се не сакупи дотлс доета прилога (до сад има 11.000 Фор.). Одбор је пустио скоро кроз наше повинс „проглас", у којем позива поиово приложнике, да би ее споменик могао обелоданити 1893. год. 20. мпја, о дану емрти цара Оемана, главнога јунака Гундулнћева епоса. Прилози нека се птаљу у Дубровпик (Далмација) на руке

г. М. Ђорђи, поглавице одбора или па г. 11. Вит. Вошковића. благајпика. Пздавачка књижарнипа Гадовића у Моетару издаје. приповетке Милана Мариног („ИзРавнога Срема"), У прву књигу, која ће скоро бити штампана, ући ће приповетке из „Јавора", „Вос. Виле" и т. д. У Дубровнику је изашао 1. бр. полит. лис/га ,Д)пТзгоушка" а за њ је уетановљена и срнска латипска и ћириловска штампарија. Обема овим гласовима се искрено радујемо. Језгра програма овога ерпскога листа је у овим речима: „Признајемо, да је свакоме евоја вјера света и мила, а да оиа у поганој руци раздваја браћу истога имена, исте крви и истога поријекла. На нашој застави, под којом се сакуписмо, написано је златним словима: једаи Вог, једап језик] један иарод: сложимо се, љубимо се, браКа смо Срби". Време је всћ једном, да ее учиии крај врзииу колу, које новеде у Дубровнику хрватска пропаганда са својом „Сгуепош Нгуакзкош." и да већ једиом чујемо прави истинити глас Дубровчана. — „Впћготтки" је цена 4 ФОр. на год., излази јсдном на недељу а штампа се и ћирилицом и латиницом. Сретно! 0 „У1епеи". Не прође ни један број, да се „VIепае" у евојој срдитој немоћи не растресе над иама јадпим Србима. И њега и све другове му тресе пека шовинистичка врућица. Особито је раздражљив, кад сс поведе реч о Дубровиику. Озбиљну, трезвсну човеку не може пасти ии на крај памети да ее нрепире с њим (као да то хоће „У1епас"), .јер .је управо Детињаста жеља и пе приличи књижевној висини, на којој „УЈепас' хоће да е.е држи: присвојити само Хрватима цели целцати Дубровник, кадјепротив тога и прошлоет и садашњост и сви разлози. Вар да хоће да братски делимо па би се могао човек разговарати. Злурад Србии могао би се радовати оваком паТолошкОм појаву. Мора да мало уздања у будућност има у Хрвата, кад се сва њихова штампа и иолитична и кн .ижевна бори и рукама и иогама и то око беепослица. У том нослу изгледа да ми Срби етојимо у безбедној дсфспзиви иза поуздана платна на се смешимо иа немоћпе нападаче. Али има ова ствар на жалост своју веома трагичну страну. Нека „Угепас" метне за час хладне облоге трезвености на своју врућичаву главу на нек се сети, да ми јесмо и да ми морамо бити један народ. Као парод имамо ми да уредимо сто и сто послова, око којих бисмо се могли сложити. Латимо се тих а оставимо непресуђеиа питања будућности, не губимо драгоцено време у лудоетима, јер ћемо се после обоји љуто кајати. . .. Стаи' почекај, „ДЧепее", не скидај још облога! Држи их, болаи, још да ако ти попусти птовннистичка врућица! — Лајпцишка ШиаМНе ХеШт§ доноеи у броју од прошле недеље (бр. 2558. св 99.) слику, како Српкиње облаче додолу а уз слику има и онис тога нашег иародиог обич ај а. У 46. бр. „Србобрана" чита се позив на нретплату Јована 11. Јоваповића, свећеника, на књигу: „ Повјесиица срискога парода у Славонији". Књига ће имати иреко 0 штамп. табака и етојаће 30 иовч. Прстнлату треба слати писцу до св. Илије у Кобаш, посл. пошта Опоуае. + ../еИвеНпИ Шг <Јаз Ве^8в1ш1\теаећ-, у евесци 4 и 5 за ову годипу, допоси рад проФ. Давидовића „К I п Га с II е ВевНшћшпз; Јег Аећзеп ечиег Дигећ 1'ии Г РипНе ^ве;. ЕНрпе."