Стражилово

43 432 к-

— Српска крпљслека »кадомија у Веограду имала је воћ скуп, на којем јо вал.ало да досуди иаграду из Мариповићсва Фонда. Ноднесепо је било свега осаи радова; два еу сами писци повукли патраг а оеталих шест дати су на оцену Матији Бану и дру М. Ловановићу. Оба оцен.ивача ноднели су своје реФератс те каке обојица, не»ависно један од другога, у гланном кажу, да ни један од ноднеееиих радова онакав какав.је, нс могу препоручити иа паграду, то јс академија одлучила да ове године и но досуђује паграде никојем раду, нсго да овогодишњу своту придружи догодишн.ој те да до годице награди ијш два кн.изкевна рада или један да одлику.је двоетруком иаградом. Према томе није '20 пр. м. ни било свечанога скупа, неГо се само у записник академијин увели и рсфсратн и академијина одлука. „Бос. Вила" јавл.а, да ће „Кн.ижевна вадруга" још овс године ивдати нричу Сима Матавуља „Како јс нјсвалица излијечио Фра Прну," која је почела у „Стражилому" године 1888, по остала педовршеиа с тога, што је „СтражиЈгово" онда престало излазити. — „Босанска Била" почела је у 16, наставила у 17 а у 18 броју, који још нисмо добили, свакако је довршила приповетку Руса В. М. Гаршииа под иатписом „Дрвсп цвијет" у преводу Милкс Глумчеве. Та приповетка изашла је већ једаред у орпском преводу и то године 1888 у 26 и 27 броју „Стражилова", за којејује превео био Никола Манојловић-Рајко. — 17 број „Босанеке Виле" допоси из пера Марка Цара оцену на четир Матавуљевс ириче, што изађоше зимус у Београду у збирци нод иатписом „Са Јадрапа". Ова Царева оцена од&икујо се бистрином и оштроумношћу у пресућивању а ради неколико веома умесних општих напомепа вредно би било да је прочитају многи и многи наши писци приноведака са села. — У 25 броју „Јавора" приказује Јован Храниловић Ђорићеве „ЈЂубице" а у 26 броју две бајке крал.нце Наталије, што под општим натписом „Мати и син" ивађоше у засебној књизи. — Манојло Кордунаш, који је за пгтампу приредио српске народне песме слеица Радс Рапајића, нтто углсдашс евета зимус у издању А. Пајсвића (в. 8. бр. „Стражилова", стр. 46.), јавЉа сад, да јс за штамну прирсдио, као трећу књигу своје збирке српских народних умотворина из Горње Крајине, сртке наро,%не приаоветке слеица Гаде РаиајиИа, У књизи ће бити преко тридесет ша.г.ивих српских народних приповедака, две срискс народне вдравице и више доскочица, ко.је иок. Раду карактеришу као народног ФидосоФа. Кн.ига ће изнети четир до шест штлмиаиих табака, цена ће јој бити за претилатиике дпадесет новчића а чист нриход јс иамењен иа то, да сс дигне. иадгробаи споменик Ради Ранзјићу. Скупл.ачи прст• илатника добиће на сваких иетнаест комада по два комаДа па да;\ Наруџбипс ваља слатп на адрссу: М. Ви1>а1о, 8а(1Поуас (ров4а: ВосапЈк ко(1 81ипја н Нгуа1вкој)',

Руске и малорустсе новинс, сваке са свога гледи шта, пропраћају реФорму правоииса, коју је за школске ученпке малорускпх школа у Галицији извела комисија, одређсна за то. Ова јс имала маја месеца седиицу, на којој је већичом гласова усвојила неке измене у праропису, приближујући се Фонетичком пачину писања. Тако решено је : да се но пише « иза тврдих суглаеника, а место и.ега ставља се апостроф само у речима в, з, над, об, пјд; да се пак ђ пишс само онде, где служи за умекшање сугласника као н. пр. у речи ковалв. Даље за означење ја, ју, је у иочетку речи, иза самогласника и иза сугласника, који се ие могу тим умекшати, служићс им л, 10, е. Јо пак бележићс у почетку речи и иза самогласннка знаком I«, а иза сугласника ђп: Иосиф , маиор, слвоза. Где се чује чисто «; а и тамо гдо и предњи сугласник пе умектпава, нисаће тај глас внаком 1: вјра, тпс (§'еп. иоса). Овом једном измопом ивбацуЈу со досадатпњи виаци б, е, 4 и и као нспотребни. ,Л се писало на неколико начина, мссто тога уводе Ј; 1ду, лк,, лхторатура. Место н, и, 1, ко.јим се овначавало и, трсба од сад писати и: сии, лис. Овом рс.Формом уводи се н зпак г, н. пр. газда. 4- Изишаоје чланак ВегагДта ,, Г ј е а паИопа! Иев с!е МасеИотпе, Тчгсв е! Мпап I шаи^ Вп1§аге8, Уа1асЈиев", у „Аппа1е8, Је Г сео1е 1Њге (1еа зојепеез роМфдо", • свесци другој. + Новнати, са ранијих својих радова у „Јавору", Ђукић саопћи у „бЈгеШепЛ оез^етт. шШ1 ХаЈзећгш", књизи Другој, свесци 2 и 3, рад свој под именом „Нте Г Г ћ е 1 1и аћте с! е 8 ТШвг вг е п- Т8сћ а тк та 1 е:и - Вак. а т 0 81егг. 4игк. К. гте^е 1 788 — 1 79 1". + У часопису, који је ово годинс у Бечу почсо да излази. Оев4вгге1сћ1 асћев 1 лМега(пг1)1а1'", а у броју 1. п 6., чланак је прив. доцента за словенистику др. Карла Штрексља .,1)10 в Ц(1н 1а V 1 .1 сћ е Акас1епт1е (1ег ДУтазеивсћаДеп ппс! КЦи81е". Износн у опћпм цртама досадашњи рад југословенске акадсмије, изразивши со о њсм похвално. + Познати скунљач натписа с нашпх западних крајева, Вид Вулетић Вукасовић проговори о п.има и у задарској ,,1вкп'', а броју 9 —10. под натписом, ,-,8 1 е <5 еЛ т 84агоћо8апзке иекгоро1е п Воапт 1 Негие^оутпт, и Оа1таотјт т 4; <1." Саопћи латинским словима два патписа, која је нашао на Лађелини код Рогатице; иа једпом је име Влатка Влађевића, а па другом војеводе Миотоша. + „Во8П18сће Роз!" у 52. броју доноси почетак рада ВаШ1'-а „Оте КбптегвЈгаззе уош Рго1ој* ићег П-1Гпас — Р е Iго V ас тп'8 8апа1ћа1". ПОПРАВЕА. У 26. броју „Стражнлова" у чланку „Грсгорас о нашим јуначким народним пссмама" поткрала се штамнарска иогрешка. У оиасци 8. стоји: ЕаЛ ји^ов1ау. ак. (I. стр. 221 -225). — а трсба: Ка4 јп^овћау. ак. С1. стр. 224—225.

ОАДРЖАЈ: Песништво: Утсељ. Стсна. Нови свијет у старом Рбзопеку. Вјерииа л.убав. — Кн.ижсвност: Милан Савић. Нрилови ва иовест српскога народа у земл.и угарској. II. Кн.ижеппа полемпка. — Ковчежић : Књижевни прикази. Књижевие белешке. ПоЈтравка.

„СГРАЖИЛОВО" излази свакс недеље на читаву табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годииу, 2 ф . 50 н. ва ио год., 1 ф . 25 н. на четврт год. — За Србију и Цриу Гору 12 динара на годнпу. — Рукописи се шаљу урсдништву а претплата књижари Луке .Тоцића у Нови Сад. — За Србију прима претилату књижара В. Валожића у Бсограду.

Издаје књкжара Луке Јопића.

Штампарија дра Павловића и Јог ; ића у Новом Саду.