Стражилово

чз 422

се не би осветио њој, него својој бабушци, која ти је исто, што и мајка! Он тужно епустп главу, а за тим је нагло подигне п бесно се иаже над' понор. — А тамо међу тим слави победу ниска страст! викну доле. Да, да, а тамна ноћ јс својим велом покрила нојезију љубави! осмехпу се с нрезором. Љубави, рекох! — Марк, скитница, кавгаџија, кавански проиоведник слободе! Ах, еестрице, сестрице! боље да сте се држали другог свог обожаваоца, — шапутао јеједовито плећатог и снажног Тушина. Опај има и Јпума и земље и воде и тера коње, као па олимпијским играма. А овај... Па једаред снази на десет корака од себе у мраку прилику, која му сс приближаваше. — Ко је то ? запита љутито. — Ја сам, ја... — Ко сте ви? запита све љуће. — Мопмеиг Воп«, то сам ја, РаиПпе. — А, вп ете то! а шта ћете ви овде? — Дошла сам... ја знам... и видим... ви већ одавио хоћете да ми кажете — шапутала је Полина Карповна тајанствено — али ви сс не усуђујете. 1)п соигаде! Овде смо сами, нико нас ис може ии видети ни чути... Езрегег Јои1. — Шта хоћу да вам кажем? говорите! — (хјие уоиз т'а1тег... о, ја .сам то одавно риазнла... п' ев(; се ра.ч? Уоив т'атег Јш •. тн18 1а разкјоп \'оив а гатепе 101... Он је зграби за рукс и повучс јс к понору. — А1)! с1е јггасе, рав 81 ћгив^иетеиМ ди'ек(: се с^ие уоив ^аНев? Ма18 1а188»г2 11101 (Јопс! заваин она, кад виде да ту нема шале. Но он је довуче тик уз обалу понора, држећи је снажно за руке. — Љубави хоћете! говорио јс разбешњен. Добро, пазите само; данас је ноћ љубави. Зар не чујете тс уздахе — пољунце? То етраст љубавна говори, да, страст, страст!... Па и ја вас љубим! настави још бешње, притисне је у наручја и поче се вртити с њом. — Пустите, пустите ме! вриштала јеопау еилном страху. Ја ћу пасти... мука ме хвата!... Он је нусти; руке му клонуше доле. Одахну за тим мало, па је опда ногдеда укоченпм ногледом, као да ју је тек сад оназио. — Даље одавде! викну наједаред и одгурне је од себс. Она ее скотрља у траву, а оп иагну бежати. Тек у дворишту се зауетави и иоглсдан

нрво на Нјерине нрозоре сакрије се у сеницу, да чека Вјерин новратак. Хтео је само још један нут да је погледа а она у том погледу да прочита све његово презирањс. Тако јс хтео да је казни, па онда да отпутује за увек. Да, остаће у сеници, и чим му се она иокаже, искочиће преД њу као рис, заградиће јој пут и рећи ће јој само једну реч... Ал' коју? Од муке се поче грепсти по глави, кривити лице, стискати иеснице и увијати се, као да су га грчсви спопали. На једаред му лице засја злобном радошћу; срећна миеао му паде на намет. — То ми јс сама судбииа иришапнула! мрмљао јс, журећи се к вратима од дворишта. Врата бсху још затвореиа; он сс обазре и онази светлост иа Савелнјевом прозору. Покуца иа прозор и заповеди му да донсее кључ од малнх врата и да их остави отворена. Изишавши из ДВоришта унути се у ораижерију. Пробуди вртара и изабра цвеће за Мартин стручак. — Треба ми још један стручак, рсче му Рајски несигуриим гласом. — Оваки исти? запита вртар. — Пе, иего од еамих поморанџнппх пветова, прошанута Рајски и нребледи при том. — Аха! Једна од госиођица Татјане Марковие јс заручена, нагађао је вртар у ееби. — Донеси ми чашу воде, заиска Рајски и нагло јс саеу у грло. Кад су струци били готови, Рајски богато наилати вртара, замота оба стручка у хартију и врати се с њима кући. Требало је да са.зна, је јги сс Нјера повратила за врсме, док је био по цвеће. Наредп да пробуде и пошаљу к њему Марииу, па је онда пошаље да види, јс ли код куће госпођица или је већ „изишла у шетњу". Кад је чуо да је „отишла", заповеди Марини да метне Мартин стручак на Вјерин сто и да отвори прозор иа њсној соби, рекавши, да га јс она још јуче замолила, да то нарсди. Кад је то било готово, врати се оиет у сеиицу, ухвати евоју нређашњу буспју и очекиваше обузет страшћу, љубоморношћу а може битн и сажаљењсм — али овај последп.и осећај нијс могао да превлада, јер увреда, коју му је мало час нанела, и муке, које је толико времена сноспо, заглушиваху све човечне оссћаје у п.ему. -—Требало бидаубијем то иеето, тог Марка, или да сам себе убнјем; алн пре свега 1«у учииити ово трсћс...