Стражилово
чз 480 Ј->-
грмдиио п(>по'п1)'Мо, то ноли с.иаког.ч, ко пи.ч што да до иуни, д;1 му јапи л.ч врсмепа. Кко тих нопосадскн.ч ли стошц за којс јс оп могло докп.чти: „1>ачк.ч Вила" (покрепут.ч 1811); „Мчпрсдак" (1817); „1!ссппк" (1848); „Ссдмиц.ч" (1852); „Србскп Днсмпик" (1852); „Р.чтар" (18бб); „Школски лис.т" (1858); „Д.чница" (1860); „Слонспка" (•1800); „Комарац" (1861); „Србобраи" (1861); „Слога" (1862); ,,.1анор" (1862)-; „Ссл.ак" (1862); „Домишл.ап" (1862); „11утпнк" (186.'!); „Хуморнста" (1863); „Оглсдало србско" (1864); „Зоља" (1861.); „Матица" (1865); „Рон" '1808); „Настапа" (у Новом С.аду 1860); „Нсдсљпи лист' 1 (1867); „Вессда" (1868); „Народ" (1869); „Србски народ" (186!Н; „Млада Србадија" (1870); „Зсмл.ак" (1870); „Глас пароДа" (1871); „Жижа" 11872); „Позориштс" (1872)'; „Радопан" (1876); „Лист за народ (1876); „Завичај" (1878); „Стармали" (1878); „Шал.иви асгропом" (1879); ,;3адруга" (1879); „Нсчсрњача" (1881); „Српске ллувтроване повипе" (1881); „Српско Коло" (1881); „Глас Истинс" (1884); „На 111с. Доба" (1885); „Стражилово" (1885); „Враник" (1885); Вршл.ан (1885); „Женски свет" (1880); „Нови васпптач" (1888); „Српски Сиоп" (1891). Онима, који прате хрнатску кп.илгевност, поанато 1н! бити, д.ч бслетристичпи лист н.ихов „У1впас" у иоеледн.е време мал' нс у сваком броју на најпедостојппји пачнп панада Србс. Утонуо је „Утпао" у шовинизму, оглухпуло га нљсскап.е присталица, васлокила га слава, на нс чује и не види пишта. Готов јс, да у сваком броју баци л.агу на Србс. У послсдн.ем (30) броју па три места ј« иоказао свој шовнпнзам. Има и читав члапак „0 1п'\а4и1уп 1)н1)гоуп1.ка", поводом кн.ижицс: „ 1)п1|го\'сап1 јс8и И ИгуаМ?" Нриказује се ту књижида та и поучава со омладина дубровачка, доказујс јој се, да ,јс ка кривупуту, да. пе зпа шта је (јер тврли да ,је срнскс народности). И Миклошић је ту потрзан, н доказапо је (пвлш (епеаИв!) да ,јс и но Миклоншћу Дубровнпк — хрватскп. На ти се ту спомиње и имс хрватеко у дубровачких писада. А име срнско у Гупдулића? Што то прећуткујете?! Као јак доказ, да еу Дубровчани Хрвати, паводи „Мепае" то, што еу сс Хрвати више него Срби бринули око издан.а дубровачккх писаца. Ви стс отимали, а ми смо глсдалн и Вутали зарад слогс братсве, и то нашо ћутаи.е је в»ма доказ, да су Дуброг.чапи Хрвати. Еј логико, нигде тс нс бнло! — У другој белешцн нам ,је изиесепа етара п нозпата истина, да ПорФпрогеиит није зиао шта ,ј(; ппсао Та тврдн.а ,јс код паше бра1(С већ постала аксиом, те их нико и нигЛта не моЛ№ разувср |ТШ. т — У трсћој бслешци папао јс писац н.ч ново издаи.е српске ис.торије (Враће Јовановпћа). Жали српску лладеж, што ћс ее „(ако пе/(1га\'(1]11 ћгаиош рНаН". 0 1е|црога. о шогез! Па пајпе,достојнијн начии нападатс ви пас, браћо Хрвати. Рад Даничнћев враћатс пам радом Вијенчевим, л.убав сузбијатс мржн.ом, иетипу шовинизмом. Оружје, којим ее ви служите, еилно .је, алп је оиасно но онога, који ее п.пмс служн.
Г.аша еабл.а нм.а две оштрице: једпом еечете нас, Дру* гом себе. 1 с и а ( (бр. 31.) јавл.а, да пол.скп нисац Ста нислав Цпшевски урећује и обраћује иародне умотворине јужпих Словепа, па молн све, који ее за науку интере сују, да му шал.у верпо прибележене нар. умотвориие. „Та-ко паш ке (1ем е\го ргШка пише „Мепае" 1.1а неепо1п вује1н 1|јс1о(1апо Локаисшо, како ке ј п нав Пг\а1а шпоео рјета о Магки КгаЈје\чсп." Зађите ио Воснн и Херцеговини, па ћете тамо наћн много несам.ч о Крал.евићу Марку, које ћс „иеепош 8Пје(н 1)је1о«1:то ЈокмаН, како ие ј п уан Мг\а(а Ш11080 рјеуа о Магкп Кга1јеу1(5ц"! У „ Јаеору " (бр. 28) штампане су неке, до сад ненознате песмс Косте ТриФКОвића. У истом бро.ју „ Јавора " нритсазао је .1. Хр. трипаесту свеСку књига Љубомира Непадовића. У 29 броју „ Јавора " штампапи су до сад непо знати стихови Никанора Грујића. У истом броју „ Јавора " прикааао ,је М. С ћ нричу „Патарсн Свевид" („Отаџбина" за јуии). „Јавор " и „\'ј.спас" јавл.ају, да је из дсла „Аустро-угарека монархија" прсведсн онај ,цео, који говори о Далмацији и да ,је штамнан у Снл.ету (латиницом). Нреводилан је „исправљао" оригинал. Т.ч за Вога: нисац се усудио казати, да је Далмаци.ја — српска! У 19 броју „ Поеатже Виле " штамнаи ,јс ириказ Ђ. С. Торђевића на XII. Годишн.ицу. „Вос. Вила* и „Ујепас." јавл.а.ју, да ,је из „Ј.чвора" иосебно отштамнан чланак Д. Живаљевића: „Дневш к једног заборављеног иесника." У „ Отаубини " (свесци за јули) штампана. јс студија Ђорђа Врапдеса: Мван Тургењев Превео је, Влад. Рибникар. У Дубровннку је почетком јула изашао првн број „Би 1)гоVII 1ка". „Један Вог. један језик, један народ; сложнмо се, љубимо се, браћа смо Срби." Коие је год могуће, трсба да се нрстилати на „Мићгоушк". Лис/г из^азп еваке недеље, а цена му је за Аустро-Угарску 4'50 Фор. годишн.е. У „ Просветном Гласпику " (свесци за јуни) штампапа је оцена Т. Флоринског па „Историју срп. нар. II. Срећковића. II." С руског ирсвео (!тојап Новаковић. У истој евесци „Просввтног Гласника " почела је нзлазитн студија '1Ј С. Торђсвића: Сима Милутиновић + Циклус евојих досадашн.их радова о Србијн кру иисао је Ф. Канпц новим ево/им радом „КгСт 1« с ћ е п В 1Ги (1 1 с н 1п Ксг1неп", ко.ји чк 1 , »одликује не еамо научничком израдом већ и техничком. Дело Јс ивипгло у ХГЛ. кп.изи „ОспкппПегп" бсчке акадампје наука. У „кн.нжевинм бслешкама" пеку је проговорила о п.ем „Отацбниа" у свеецп јулско.ј. Каннц сад.ч спрема за Штамну друго пздан.е нознатога свог Дела оСрбцји; ман.е одел.кс из н.ега од врсмспа иа врсме објављује у. по.јсдиним немачким часоипснма, а цело делп штамнаће засебно у екоро.
САДРЖАЈ: Нссништво: Игуман Иа.јспјс. Вјерпна л.убав. — Поука : Пет етотииа и трп годиие. — Уметиост: Владимир Пиколић. - Ки.пжсвпост: Ирилог Вуковој библиографпји. — Прилози за новсстсрпскога народа у земл.и Угарској. Кп.ижсвпе .оцене. - Ковчежић : КГвижевне бслешке. „СТРАЖИЛОВО" пзлази сваке недеље па читаву табаку. Цеиа му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. за но год., 1 ф . 25 н. на четврт год — За—^рбнју и Цриу Гору 12 динара на годину. — Рукописи се шаљу уредннштву а нрстплата кн.ижари Луке Јоцића у Нови Сад. — За Србију прима нретнлату књижара В. Валожића у Веограду.
Издаје књижара У1уне Јоцића.
Штампарија дра Павловића и Јо1;Ића у Новом Слду,