Стражилово

5; Хаџија виши, а Илија пижи, Хаџија меоиат и иадебл.ао, а Илија жилан и коштуп.ав. Носише се иола сахата, а пи једаи ии ријечи не проговара. Тек се чује како шкрипе зубима, а час један, час д]>уги тресие иогом о земљу. Намјерио се јунак најунакана то ти је. Искупио се бих рекао нио поток иа пагађају: ха овај ће надвладати, ха онај ; а једаи не смједе нрићи, да их ]>астави. Да су н.их двојица могли иовадити ножеве — исјекли би се па један не би главе изнио. Овако стегоше се па како му Бог да. Омахује један, омахује други; ие да се једап, не да се други. Док Илија, како бијаше луде главе, не наже се — а баш су били на одронку од потока —- на повуче Хаџију. Треснуше обојица. За собом повукоше сав шљуиак, што се нашао под њиховијем тјелесииама на стрмој обаш поточкој! Доље вода нљусне, дохвати их и ионесе. Знате оггу водепицу епг-тггтсуг(Јрећом у тај мах није радила. Сјутра дап с тешком муком извадише укоченог Хаџи-Лоја из водеиичпих витала, 1>е се био укл.ештио а не могао маћи. Илија зна, како се он сам спасао. Хаџија је примио паре, али иије више пролазио потоком. IV. Не нотраја дуго, а Омер бег опет пред Анђиним вратима сваки у Бога дап. Свашта се говорило. Док једном не пуче глас: Анђа ће се потурчити! Наши ђедови не чуше од својијех 1>едова, да се ико у Сарајеву нотурчио, а гле сад, да то учини једиа ђевојка брука! Ишли наши иа говорили н.ену бабу, а оп — слаботиња! — слеже [»амелима.: „Шта јој могу ја, 'вако стар! Г-ово])ио сам јој — не помаже. 11олу1»ела за бегом па то вам је!" II да пе би Илије, бели би се потурчила. <> &НЧ Доће им Илија иа ће н.ену бабу а ту и Аиђа била: „Једном си погом у гробу па да ти шћер такву љагу па образ баци?" Стари шути; већ не зна, тптада каже, а види се. да мује криво на Анђу. „Уби је!" вели Илија. Стари диЈке руке, а дркћу му, на само што не вели: зар овим клоиулпм рукама? „Еруину си рекао," ночеће Анђа а не нлаши га се. „Према свецу," враћа јој Илија. „Зар баш тако, болаи?" иоиушта оиа. „А да како ћу? Не знам како је свима нашијем, а тек мени! Не чини тога, душе ти!" Њу дирну, што је Илија мекши. „0 мој Илија! Да ти знаш, како је мени ође," и она стиште обема рукама груди, „море бити друкчије би говорио." „То, душе вал.а, не знам; али знам, како је мени. Не мили ми се 'јело, не мили се пиће не умијем да мислим. А боли ме, боли — е не зпаш. како ме боли! Па тек ми доће, да се бијем, а сам ие дити, а још пе знам, шта? Падне ми на ум, да треба твоју памет, твоје срце да преокренем, на тек онда видим, не море то да буде — еј! И тек онда ми је криво." „Е и меии је, чини ми се, 'тако иа и опет ми је иекако друкчије. Питала сам се, шта је то, гпто само о њему мислим ? И павлаиг хоћу, да гнто друго мислим, ал' у глави ми ои на он. А тек, кад ми рече, хоће ме, нијесам могла банг ништа друго мислити. Хоће ме — то бијаше почетак и крај мојијем мислима. И, кад казах бабу: хоћу и ја п.ега, из оног чудиоватог бабова иогледа прочитала сам дубоки јаз, што ме од драгог раставља. Ја сам тај јаз виђела, Илија, и онет се нијесам поплашила прегазићу га." „Ти?" и Илија је и кара и подсмијева јој се. „ПТто ме караиг, друго је, али да ми се пе смијеиг! Ја сам јупак и показаћу, да сам! Зар кад ми је он тако драг, да ми је дражи од свега на свијету, уиамти, од свега, Зар да се поплашим од тога јаза,