Стражилово

•чз 558 Е>-

иознатог савеза хигијенс с етиком наводи IЈа.ч ј људи, којих је организам услед старости, душевиа Мадаг!]) још опу опаску дра Ричердсона поводом шшрезаља и луксуријозних навикаи разнежености ииФлуенце, која је неданно грасирала ио свој ! изнуреи те услед слабости евога жинчаног еиЈеврони: Жртве инФлуенци били су најпнше такии стема нис.у нмали снаге да се одунру болеети. МИРЗА ШАФИ.

Ове године преминули иемачки несншс Фридрчж Водвнттет познат је и нашем срнском с.вету са красмих својих „Песама Мирза-ШаФије", које је дивно нревео наш Змај Јован јовановић. Ми смо читаоцнма „Стражилова" јавили смрт Боденштетову а сад смо им ради да саопштимо неколико црта о њему и његову књижевпу раду из пера једнога од најбољих данас критичара и ееејиста немачких. Ево шта ме/ђу осталом нише тај критичар о Боденштету: Књиге, као игго је познато, имају свака своју судбнну. Нико, а најмање Боденштет, иије никад пн слутио, да ће песмарица, коју је он ио на говору извадаочеву извадио из своје књиге: „Хиљада и један дан на Мстоку", као стручак цвећа из врта, нродрти у сваку палату и у сваку колебу, у сто и педесет и више издања. Одиста историја Мирза- ИГаФије јесте модерна бајка. Мирза ШаФИ, персијски песник, који није никад живео, ностаде славиији од ХаФиса и Фирдусија. Јермеии и Ђурђијанци стадоше учити немачки, да свога нерсијскога песпика читају и преводе. Пиденштет није био „велики непознати", као Уелтер Скот, него вслики другога имена, тако да му најзад није хтео нико да всрује, да је то његово дело. Мало је Фалило, тс би Фридрих Бо депштет ностао био изналазак Мирза-ШаФијин. Неки Гсрхард Ролфс узалуд је у ТиФлису тражио гроб Мирза-Шафије, који је већ па годину дана по пјто су угледале света онс несме (иовембра 1852), умрво био. Тек је руски државнн сапетник Псрже могао године 187(Ј у часопису иемачког исгочп.ачког друштва утврдити истину; он га је још био познавао и пакпадпо је још умсо у савременнка да исшша доста о жипоту његову. У додатку уз Подепштетову пеомарипу: „Из оставине Мирза-ШаФије" тачно је побележепо све то; једина песма Мнрза-ШаФијина, која пе' потичс из пера Мирза ШаФијина, почин.е: „Мулаше, чпсто је вино на грехота је не ннтп га". То је татарска песма, коју је Боденштет чуо од

овог татарског учитеља па је прибележио. Но ваља опет читати и „Хил.аду и један дан на Пстоку", ту хиљаду и једиу ноћ, где човеквиди песника, како седи код ногу свога учитеља и учи, што учитсљ и не слути. Тај источњак са својим мирним ноштен.ем и замишл.еном живахношћу, са мудрошћу своје простоте и образованопгћу свога незнања, са иамћењсм пуним персиј ских и других мрва и са независношћу човека, коме ништа не треба, комеје стало само до тога, да је добар дуван и вино — тај Мирза-ШаФи је младом песнику оквир, у који све упевава, што би сам да је у мишљењу и осећању, у верован.у и знању. Све, што му је душу у тој дивној земљи привукло те с ње скинуло оио старо, док није дошла до просто човечанског нреображења, све он то сина у тај ирости суд, којисе пбд његовим песничким рукама нзпутра нозла ћује. Ствара ссбн великог персијског пссннка, који му мора певати његове мале немачке несме. Свет у ТиФлису зацело се завио у црно, кад је чуо, да Поденштета више нема. Тај га је свет веома поштовао. Врло многе младе вође кавкаскога душевнога живота походили су Ноденштета на дому му у Визбадну. Па седамдесети му дан рођен.а нослао му је кнез Елија Чавчавадзе, најзнаменитији нееник ђурђнјански, „у име народа ђурђијаноког" дивот-примерак ђурђи јанског народног епа: ..Човек у тигровој кожи", који је мало пре тога по пово изашао био у илустровану дивот-издању. Па миловали су га и Ру«'и, јер је он н.ихове иесникс иреводио, као ретко ко. Иоходили би га у Монакову и.ш Внзбадну сви, кад бн онамо отишли. У ТиФлису их је још позиавао као младе лајтнанте у гарди: гроФа Лорнс-МелИкова, генерала КауФмана, освајача средн.е Азнје, н минпстра унутрашњих дела Тпмашева, али илсиС госпођице Гуркове и другу женскадију. Јер женске су му целог века биле срцу драге, нарочито у оним младим годинама. Као екроз и екроз мила нарав, нун ведре веселости источњачке, очарао је Поденштет две