Стражилово

•чз 582 е*-

рукама својим. Виш ону кућу, на ону аемљу. све је то моја мука и труд, све, све. Мој нокојпи отац, баш Бог да му душу п])оети, остјишо ме као виш овај прст . . . — Ал си штедио. — Штедио да, — јесам. Да то нисам чипио, не бнх дапас био онај, који сам. Ног ми дао ово нешто памети па сам умео и да владам собом . . . — Имаш ти доста памети, видим ја. Штега још само, што пе умеиг мало и дал.е мислнти. Ал већ, доћи ће то и само од себе, видим ја . . . Дед да се куцпемо . . . Само дај Боже здравља . . . Па се опет куцпуше. Опда грк Лука жмирну те иастави. — Опо, да сам ја само натвоме месту, Митре, па да ме види Бог. Не лежи сва срећа у земљи и у кући, већ у новцу. Дапас и новац сам се нлоди, да како! Ти то пе знаш, не знаш, видим ја. Мудри л.удн данас и друкчије раде . . . Уложе иовац у чега, на што је било јеФтино, то сутра скупо продаду. Падне ту и тродупла корист, да како! А то ти је трговшга . . . — Видио сам ја то у граду већ колико иута. Е, ал то су све људи газде, па трговци, лако је њима . . . — То не реци, Митре, то већ није. Мислиш да опи све раде својим новцем оје! Није опо дапас трговац који само са својим ради, већ је оно прави трговац, којп уме са туђим. А лако је данас до поваца доћи. Виш и сам сам требао оио опомад пешто, па сам сад и добио, а нико не зиа од куд ни како. Свет мисли да је моје, на ми се и чуди и диви, те веле: багн је газда! И ако ћу — могу. Одем у варогн, јавим се тамо где треба, па само макнем нером — ето ти иоваца к'о блата. . . — То ће ваљда бити шпаркаса нрекииу га Мнтар. — Дакако да је она. — То већ пе волем ... пе волем ни да завирим у и.у, да ме зна цео свет. А друго, можс човек да се лако и у зло ували . . . — Тхја — шта он мисли! Море још ти не знаш шта је трговина Кад би цео свет орао и копао, мало би било богаташа. Данас гледа у земљу опај, који мисли исти и остати, даље ни коракнути, а људи, који

хоће да се обогате, и пе осврћу се иа н>у. Ти ореш, конаш, мучиш се, а ми пунимо амбаре тиојом храпом, твојом тековииом, тако-је то! Ти од свога труда и зиоја добијеш тек једац део, довол.аи да живиш, а остало је паше, који се нисмо баш ни оволико знојили. Кад ти кажем, мислим, да ћеш ме и разумети, јер видим, да си зрео и оштроуман човек, — а сад дед д>мало оквасимо ! . . Кад су иснили, кашљуцпу грк .Тука, и оида му се приближи. — Чуј, Митре! Па настави све лепо и слатко, удил. 111111јатељски, корсем да га увери н посаветује. — Впгп, ти мислиш, да си бол.и газда од мене, јер имаш више земл.е пего ја, а ореш и радиш баш као мрав. Али се вараш. Ја и ако немам земл.е, имам новаца и на метн. Ви ме иреко лета и пе гледате, јер сте онда сити и иапити, пуни хлеба и јестива, али кад се спусти јесен, ето вас гаиром до мепе. Дошли сте, јер вам треба новаца. Одредим вам цену храни, иа вам ју иснлатим. Кад накунујем доста, седим и чекам жицу од горе, да ми јави, ио што је \раиа. Кад промозгам, да је цепа добра, натоварим ју на железницу и иошл.ем ју куд треба и за час ево дунлих иоваца, За цситу место четир добијем шест па тако на свакој центи ио два воринта хасне. Куд ћеш лешие користи! . . Нит орао, нитконао, иа новаца к'о нлеве! Виш, то се зове трговипа а ја имам тога духа. Духа — море ти и пе зпаш пгга је то. А то је благо, које се ие иснлаћује, јер га ретко ко има. Да ти тога имаш, ех, ко би ти све дапас и био! Зпао би те читав Срем ... Рече и стаде а погледом му нродро у душу, у душу, коју је већ нодгризао црв материјализма. Он га, је нитао и подстрекавао, да га подгриза још више. — Или, могу и овако. За новце нокупујем мргааве свиње. Онда их угојим иа их 'етерам до железнице. И сам се уиутим ■ оа п.има горе и ту их за добре новце нрепродам. Каква корист онда, Митре, ти и пе знаш! . . На свакој банци још једпа бапка чнсте хасие . . . Ал ту треба намети, доб]>е иамети. Ти да имаш воље, к'о што си зачео, за годину две обогатио би сејош