Стражилово

чз 583 е>-

внше шх да те гфштине и не заболу. Живио би виш овако као ја, у хладовипи, крај чаше вииа, баш као правм газда . . . Уздахиуо газда Митар, иа га као подишла пека дивл.а страст, те опојеп оваким речима сав уснламТео и уздрхтао. Као да је нроз])ео у будућност па видео себе још богатијега, иего што је сада, још силнијега, иего јито је до сад био. А сневао оп о томе без престанка, па му сада дошло, да то све може и бити, те све више поверавао реЧима грк-Лукиним. — Како воље? оте му се. — Ето тако? Баци тај плуг, јер ннје за тебе, на се мало лати и пгпекулације. Лаком је наш свет, па ће се теби пре поверовати, него мени. Буди 'ваки као ја. Ти си ето, велим, и учетг, а имаш и новаца. — Учец — ех, каквами је то паука! За коју годину иснећи ћеш ју и ти адотле ћу ти ја на руци бити. — Па шта да радимо? — Мош пробати шта хоћеш .. . Ето, дај ти хиљаду, ја хиљаду, да кугтимо спд о вашару у IIпђији евиње на да их гоЈТИМО у шуму. — Хм . . . мрдпу Митар главом, — не би с горег било ... ал.. . . Опет оп ал . . . Нема ту ал, већ ту треба чврсте воље. — Ал ја немам тих новап,а . . . — Па чудно ми чудо и то. Ти кад си заортачио са мпом, пе треба о том ни да мислиш. Ја ћу данас тебе помоћи, сутра ћеш ти мене, а обоје радимо за своју срећу и за свој напредак . . . Ако ти немаш поваца, имам ево ја. То је бол>е, него да идепт у шпаркасу, јер те пе ће иико пи знати, а кад користимо па свип.ама, лако ћеш ми повратити . . . Дед да се куцнемо ради добра пријатед>ства! . . — А шптеш ли ти какво!" интереса? — То не пштем, јер ми то од мог ортака и не треба. — Да како? — Ја ти позајмим хил.аду, ти ми вратпш хил>аду и више ништа*.

И заче му још једном тумачити целу своју намеру, једнако узпосећи своју доброту и нријатељство. Па када се већ и смркавало, газда Митар био већ на чисто. — Дакле размисли се још о свему, и онда ми до !)И, па да уговоримо, кад да се кренемо на вашар. — Е, па добро. Ето мено још сутра. И разиђоше се. Сутра даи уговорише још једном па се трећи д.чтј и кренуше на вашар. Заређали обоје но чонорима па обоје и ногађали. Када су павршили две хил.адарке. погнаше леп чопор Јгући. А обоје били весели на у такову расположењу склапали све ленше и лепше иамере. Свратише грк-Лукипој кући. — Е сад, брате и нријатељу, требајош и ово да свриЈимо, — заче грк Лука па одмах се уозбиљи. Као нтто видијп , шала није, ето смо свиње и дотерали. Да нас нико ие зна, да сам јатеби нозајмио повац, иисмо звали пи сведоке, већ смо се 'вако лепо, братски споразумели. Али, брате, иико не зна шта дан носи а шта ноћ. Ми смо људи обоје смртни па кад се смрти и не падаш, а она искрсне, иа иа што после своје 1т пред судове да новлачимо ? Ако хоћеш, да од ових свиња половина буде твоја, потииши ево ову артију, да си ми дужап једну хиљадарку. Кад свиње продамо ти ћепЈ ми вратити новце, а ја ћу је пред тобом подерати . . . — Добро велиш ти то, разумем и сам да је тако. Ама ди је мени сведоџбе, да је половина ових свиња моја? — Кад ти потпишеш ово, онда ћемо отићи у општину те онде саставити уговор, да смо ове евиње обоје заједно купили и да је наша својина . . . — Е, онда пека буде тако! Узеде задужницу и цотписа ју иа се унутшпе у ошнтину и саставише уговор. А селом јекну: Газда Митар са грк-Луком заортачио ... Е јесте то онда и било за приповест!.. (Овршнће се.) В. Милан Марин.