Стражилово

■чз 618 сз—

Ајги на.срећу, до сада није тако било. Шл.ахтић је као муха, која је случајно залутала у изврнуту боцу. Видећи се на нсвојби, узлеће удиљ горе и удара се о затворено стаклеио дно, мссто да се мирно снусти доле и да изиде кроз отвор, кроз који је и досиела онамо. У нољском двору тиња идеја ослобођења негде врло високо, а ираво и једино средство је тако ниско и тако близу ... само прећи дворску ограду !... Да се онде само нсколико искрица свстлости разбаца... Али о том ћутац, да мс ко не чује, јер онда зло по пас.А овако, ако ме моје слутње не варају, биће зло по њих!... 8а1из ЈтрегИ 1ех »иргета! Не мислим инак, да би и до чега могло доћи. У инструкцији ми је, до душс, речено „завера и смишљен устанак", видим заиста, овде онде но лицима, да се нечему надају, а похватао сам и неке чињенице, које доказују, да се у ваздуху већ осећа „крв и барут", уза свс то не могу појмити, да би се то радило озбилвно и да би влада приморана била, да се лаћа озбиљнијих средстава... По то је само моје нриватно мишљење. Кад влада заповеди, службеник ие треба да мудрује. И ја ћу у своје време умети да будсм службеник, којему је зановест више власти гнПо иШта! Нека ми је ипак допуштено, да изнесем овде своје назоре. За сваки устанак треба снаге. Снага јеили војека или добро уређено, једном идејом пропикнуто друштво. Али то овде нигде не видим. Наша је војска, хвала буди емеси различитих народности, уз државна звања, једино можда уточиштеавстријског патријотизма и за то устанак не може на њу рачунати. Прост народ, већ по самом тамном нагону к социј алистичким сањаријама, стоји према богатијој властели у природној онреци. Томс расцепу много помаже хумаиитарна идеја нашс владе, јер опа, гушећи старопољски коров, заштићава сиромашна но-

даника од његова господара, Оно друго допуњује неоцењена уетанова „мандатара", које плаћа властела, те су званичии извршиоци владипих заиовести, које су неиовољие иростоме народу. Средњега- сталежа до сада готово ни нема, а ако га и има, недостајс му историјско чуство и потребно образовање. Еле остаје само шљахта. И у њој пма свакојаких људи. Памте они, до душе, шта су некада 6 ијји и волели би да се то поврати. Али знају уз то, да сс сваки друштвеии преврат извршује па трошак имућне класе и за то само, под каковим притиеком, хоће нешто да допринесу. А број тих, који чине тај притисак, врло је мален и незнатаи. Кад се то све узме у рачуп, трсба човек да се чуди, одакле може будући устанак да црпе снагу! Јест, истина, у устаничком плану, да се огласи укидање кмстства и различитих других терета, па да се тако иривуче прост народ. То је средство свакојако херојично, ал је и неноуздано. Непросвећепа ће маса видети, у тим наглим и ненадним доброчипствима., само слабост свога нрироднога ненријатеља — властелина, и том ће се слабошћу, без еумње, хтети да користи, те да. узме не само што је њепо, иего да ирисвоји и оно, што јој ни но каквом праву не може нрииадати. И баш тај моменат треба да употреби влада на своју корист, кад буде томе време, јер државна идеја не треба да застане ни нред каковом еметњом! Посматрајући с такова гледишта потоњи устанак, не треба се ништа бојати. Махнити елементи могу, до дуШе, пасти на жртву, али ће сигурност државна и друштвсни поредак бити за дуго утврђени. Жалосно је, до душе, кад се мора борити против вамиира, који се дижу из гроба нрошлости, али то је дужцост хуманитарнс владе, која, на рушевинама средовечне републике, треба да калами воћке европске цивилизације..." 1ће се.)