Стражилово

-чз 620 ез-

Матпца не може ни по својем месту, ли но средствима, ни по приликама бити улепо друштво. Сад, кад имамо две академије, Књижевну Задругу и другу Матицу (хрватсЈсу), задатак Матице наше сам од себе се бистри. Оиа треба да је књижевно средиште нашега овостранога народа, које треба. логлавито да се стара за кншжевие потребе нашега краја. До душе ни Матица, не истиче своју научну страну, али откуда онда у Летонису чланака и расправа, који не иду никако у н.егов програм? Летонис треба у првом реду да негује лелу књижевност и да популаризује науку и то оне струке њене, које имају опћи васпитни значај и онда које имају вредност за наш крај и наше ирилике (нашу историју, књижевност, просвету, географцју, етнографију, полнтику, статистику, и т. д.). Нарочито би се Летопис морао обазирати више него сада на књижевност. То и беше намера првога уредника, да то буду „анали" за литературу, да узастопце прате у свима правцлма нашу књижевност. Као угледно књижевно средиште могла- би Матица лако 'добити на. дар сва нова издања, све нове књиге, а троши и сама повећу своту коваца на набављање књига — могла би дакле у Летопису доносити сваке годишње четврти библиографски лреглед нових књига а и реферате зламенитцјех. Онда би то био заиста Летоиис сраске књижевности. Оирову научњу грађу и стручие чланке много би боље било износити за себе у периодичном зборнику, (који би излазио онда, кад се прикупи за једну књигу довољно градива). Сваком, ко има посла с оваком графом, на та.ј начии уштедео би се велик труд, да мора превртати иедесет књига, док нађе што му треба, а читалачка образована публика би се могла одати неномућеном уживању. Тако би можда боље било, ца се и записиици књижевног одбора уносе у „Рад и лменпк", те би то била онда права слика Матичина рада. Још је и то велик недостатак Летописа, што еу му чланци врло ретко сувремени. Колико и колико веома важних питања се у нас расправља само по дневним политичким и локалним листовима и обично једнострапо и плитко. Питања су отвореиа, ишту, управо вичу свој одговор, о њима се много говори па кад иема ко, обичпо се лаћају решавања иепозвани. Матица треба да иредставља нашу образовану, учену странку у народу. У политичким. д1кол-

ским и просветним, друштвеним нитањнма треба да се и 1Б(!Н глас чује. За сувремен чланак сматрам ја н. пр. Мите Нешковића „0 школском надзору". Тако би се могло објективно раслрављати и о млогим другим замршеним нитањима наше автономије. .Прође и пета стогодишњица косовске битке, али у Летонису се не појави чланак, који би за ширу нублику изнео научле резултате данашњег истраживан.а. Прође 200 год. од сеобе Чарнојевићеве. Како ли је то замашан исгоријски тренутак за нас с ове стране! И у Летонису се инак не лојави оцена тога лсторијског догађаја. Народ наш, који се затекао овде са кућом и земљом, нродаје све то дошљацима л сели се. Где лежи узрок тој чудној појави? Нигде не бисмо пре тражили одговора него у Летопису. Назаренство се шири на све стране. Нигде објективне оцене те појаве, ма да је веома кобна по нас. Могло би се наређати још много и много таких тема. Те би требало наши књижевници пре свега да узимају на око и да их расправљају, и то би онда биле сувремене расираве. Ово су дабогме све само жеље. Не лас.кам себи, да су се оне породиле сад први пут у мени. Зајамачио је многи члан књижевиог одељења помишљао: све је то лепо и красно, знамо све то и ми, али ко ће то све урадити, камо толико снремних људи, да изврше тако велик задатак, каки нам ти пос/гављаш? Ето расписују се Накине и Остојићеве _награде, иа ко се јавља? Ето се раснисује награда и на чланке за Летоиис, ни у чем се не ограничава писац, па опет се јави тако мало добрих ствари, да је тешко бирати? То све треба признати, нити се може кривити само одбор и одељење за сав неуепех Матичин. Обично кудиоци већ у шпагу држе поређење наше Матице са хрватском. По нашем мишљењу незгоднијега иоређења нема на свету. По 1гује81аји, који је ових дана изашао, потрошила је Хрватска Матица за своје књиге год. 1891. 22,583'56 фор. Како ли снуждено стоје јадних 3760 фор. наше „богате" Матице, (Друго је иитање, да ли је то максимум, што може дати наша Матица, и пе би ли се могло уштедети за књижевност на другим ненотребним троижовима). Треба и ово узети на у:м. Загреб је нросветно, политичко, књижевно и трговачко средиште хрватског народа, а то много значи. Кблико има у њему