Стражилово

-43 022 к-

у том случају могао са-мо Н. Оад с Карловдима пружити до 70 сиремних и доконих радиика Матици. Овака иросветна политика би без сумње користила и свима поменутим институдијама а пре свега „Матиди", а јамачно би унела и нове свеже снаге у наш друштвени живот те

бисмо пошли на сусрет књижевном и просветном препороду нашега овостраиога народа. Да се заметне таки препоред, требало би и много труда и жртава, али другог изласка нема за нас из ове чаме. Ако смо народ за живљење, не треба да нам је скун ни тежак нн један пут, који води напретку. Тих. ОстојиЋ.

ТОЛСТОЈ, ЊЕГОВИ ПРОТИВНИЦИ И ГЛАД.

,0111 пролетос, месеца Маја, изашао је \ под горњим натписом у немачком „Магазину за књижевност" чланак, који је вредно да нрочита и српска читалачка публика. Оно је истина, да је тај чланак изгубио много од своје „савремеиости", јер су прешле прилике, које су га изазвале, али му то занимљивости није нахудило. Чланак је онде саопштен у облику нисма из Москве а нотписан је „1§по1:и8". Гласи овако: Последњих је месеца јевронека штампа била пуна гласова о глади у Русији, а нарочито сс живо занимали улогом. коју је Лав Толстој играо у том всликом каламитету своје отаџбине. У даљем току тих гласова јавило се, да је руска влада наумила да против Толстоја употреби мере. Рекошс да су Катковљеве Московске новине Толетоја препоручиле пријатељској бризи управиичке власти, т. ј. денунцирале га. 1Га то сујавили неки много читанп сензацијони листови, да се руска влада по наговору мркога Победоносцева повела за оним, што су Московске новине онако иза бусије нокренуле. Неки од Толстојевих ноштовача у Јевропи као да сс зло били забринули те пустише у свет свакојаке пустоловске цројекте, како да спасу Толстоја. Пеки се нравили да верују, како су руском апостолу оковапе п ноге и руке те лежи на Прокрустовој постељи. Други онет говораху, како је бачеи у грозну тавницу, од прилике онакву, какве су описали Кенан и Е. Г>. .'Ганип. Онет други се гласи разнеше, како је отеран у Сибирију; а после, како је транспорт у Сибирију за сад још одложен, по како јс Толстој затворен у рођеној својој кући и како опдс чувају стражу „крвожедни« козаци. Цело то клуиче страшних глаеова наплео је Стаидард. Стандард је један од некад добро обавештених енглееких

листова, чији су дописници од десетинс година амо незнањем и изумевањем „татарских" гласова енглеску штампу у рђав глас довели. Све гласове о мерама против Толстоја ваља свести на допис Стандардова Московског дописника, који је изумео роман а 1а Казанова. ГроФ Толстој, тако написа оп свом листу, није до душе уханшен, него само изгнан на своја добра, али је то довол.но, да се прекине сваки даљи саобраћај међу њиме и његовим пријатељима у Москви, где се он у последње време почесто виђао у живописној ношњи мужичкој. У целом том саоппттају нема ни трунка истине. 0 правом стању ствари могао се Стапдардов дописник, чији извештаји протрчаше кроз све јевронске и америчке новине, као и сваки други од по муке уверити. Ваљало му је само дати по рубље за извошчпка на да се одвезао до гроФичине куће у Долгокамовническој ТЈсреулок, да онде па једином поузданом извору раепита, да ли је само и трунка истиие у сензацијоиалним новинама, које је мислио да нусти у свет. Пре кратког времена ноходио сам главом гроФа у сеоцу Бјегичевци, које је, ма да на карти стоји приличио близу Москве, ипак од ње удаљено двадссет и четир сата, а то иајбржим нутем што га има, на име до тридесет и нет врста, цео иут железницом. Затекао сам гроФа здрава као дреп и видео сам, како по целе дапе и половине ноћи ради одапо и ревносно као снажан младић. Свако јутро ме1)у осам и девет сата било му је предсобл.с дуиком нупо жена и људи из оближњих села, којп су сви ћутећки, неки чак ногнуто чекали да се нојави гроФ, као што је несвесни парод јерусалимски чекао, да се еиђе Месија. Невоље и тужбе тих људи су исто тако разноврсне, као и иМена им п године њихове иа тек мало њих и нојме, где је крај доброчинству те