Стражилово

43 638 ЕЗ-

4600, Опаво, Башајид, Итебеј са преко 3000, Иланџу. Врачевгај, Варјат, Самош, Ченту, Томашевац, Острво, Кларију, Ботош, Елемир, Хиђош, Севкерин, Семпетар, Балу, Крстур, Црњу, која места имају преко 2000 и до близу 3000 Срба и за још многа и многа која имају нреко 1000 Срба (Добрида, Баранда, Јасенова, Фаркаждин, Гај, Делиблато, Ченеј, Бока, Кусић, Модонг, Неузина, Орловат, Иерлез, Павлиш, Арадад, Вел. Семиклуш, Старчево, Дињаш, Иванда, . Семартон, Тараш, Деска", Росламош). Сва, та места „сном мртвијем 1 ' сиавају за Матицу. Па и у Хрватској и Славонији, ма да су места куц и камо сиромашнија него у иоменутим трима покрајинама, опет би било много више чЛанова, да је више родољуб.т.а и књигољубља. Али иоједина места ових крајева баш у сиротињи показаше, шта се може, кад се хоће. Тако има Горњи Карловац на 508 Срба 31 чл. (на, једног 19 душа), Загреб 12 чл. (један на 100 д.), Осек 8 чл. (један на 200), Госпић 6 чл. (један на 565), Пакрац 6 чл. (један на 75), Брод 4 (један на 110). Много смета овим крајевима и тб што су села растркана и по више њих тек' чине опћину. Ту би се могле дајбуди опћине (међу којима има их по 6—7 и 8000 душа) уписати. Ево из овога прегледа се јасно види, у којим крајевима и у којим местима треба радити. Без добрих повереника у оваком послу не вреди ништа почети. Дужност је образованијих чланова нашега народа, да свуда обавешћују свет о задатку Матице. С једне ће стра-не они добром речју а с друге Матица подесним ионуларним и забавним књигама изаћи на сусрет па ће се јамачно отопити једном она ледена стена, која се мрзне у грудима многих крајева, многих места и многих људи. На 500 душа свугде би требало тражити једног члана, било у појединцу или у иолитичној, црквеној или школској опћини; у варошицама требало би на сваких 200, а у средиштима наших власти и наше ирогвоте п на 100 душа. Треба бацити само један поглед на поверенике Хрв. Матице. Ту су вам на првом месту жупници (ноиови), уз њих учител>и, • чиновници, трговци, калуђери, адвокати, економи, књижари, шумари, лекари, занатлије, гостионнчари. А ко код нас водн бригу о Матици ?

Да би се књижевном одбору, повереницима Матичиним, Н(?винарима и свима пријатељима наше књижевности показало, где треба особито покуцати, ево још мало статистике, из које се може и то видети, који редови нашег народа потпомажу Матицу. У загради су они, који до 1892. год. не уплатише целу чланарину. Трговци ударише темељ Матици они ју саразмерно најбоље и подуиираху; има их свега 283 (68). Изгледа велик број, али колико је трговаца бИло од 1826 год. који. могаху платити по 40 и 50 фор. ? Иза њих долазе чиновници (државни, опћински, приватни, судије), којих има 126 (77), војника 16 (2), економа (поседника, агронома) 83 (11), индустријалаца (занатлија) 23 (11), ратара 7 (4), кнеза 4, властеле 28. Од остале интелигенције: вишн духовници: епископа 13, патрнјарха 2, митрополита 6 (међу свима епископима православној Матици највише је даровао католички бискуп Штросмајер, 500 фор.), нижн духовници: свештеника 54 (38), калуђера 18 (9), ирофесора 26 (.13 ), учитеља 9 (24), књижевника 6'(1 ), адвоката (правника) 103 (36), лекара (медиц. апотекара) 37 (14), инжишра (архитекта) 12 •"(9), тик-арм ■ 2 (1 глумац), новинара 7 (2), ђака-3 не уплатише све. Еориорације: отЛине (политичке и верске) 32 (3), школе 41 (13), манастири 3, ч.итаонице 7 (4), штедионице 6, разна друштва и удружења 8 (1). Не зна се шта су (међу њима миоге жене) 63 (52). Кад погледаш, читаоче, на ове бројеве, зар те неће они сами уиитати: зар од 1826. год. до данас беше у нас само 21 архијереј (са Босном и Србијом), 54 свећеника, 18 ка ( луђера? Зар се не нафе више од 9 учитеља родољубивих, зар само 7 просвећених ратара а 23 занатлије? И тако б"и могли бројеви редом питати, а ти ћеш, . читаоче, ако озбиљпо мислши о свом народу, поцрвенети од стида и дуго ћеш размишл.ати о нашој малој Византији, где еу пуне очи а нразно срце п где се већ десетинама година као на берзи ценка с родољубл>ем — на папиру и на речи. Г>ан.п још једном ноглед', читаоче, на број 41, што стоји поред школа. Ти ћеш мислити: то су школе богатих познатих Опћина. Како ли ћеш се зачудити кад нрочиташ имена: Бачинци, Вежапија, Белегшп, Блињ, Бршљаница, Брувно, Војка, Вуковје, 1'радус.а,