Стражилово

43 627 Е>-

Мргудић. Домаћица се окреие, погледа га мило и поново му :шаком иоказа на Војводића и н.егову жепу. „Но, како иде теби?" запита Мргудић жену. „0, н>ој иде врло добро!" умеша се Фаустина, још једнако се смејући. Да би шала достигла врхунац, Мргудић нанрави озбил.по лице. Мргудићка устане и узрујано рече: „Шале би већ доста било. Видите, мој се муж мргоди. Господине Војводићу, иисге требали ни сести до Мене." „Извипите, госпођо, али 1>и сте ме звали, да вам видим карте." Опет смеј. Војводић се удали у другу собу међу карташе. „Шта радите то?" рече озбил.по Мргудићка. „Жао ми је тога младог човека." „Шта! Зар ви ие онажате иишта?! Тај пиљи у вас, као маче у жижак ..." „Госпођо! Шале је већ и сувише !" осече се Мргудићка и зовну свога мужа да одлаае. „Хер Мргудић! Но, то је лено! Гле, :'.авукао се међу женске. Овамо ! Ви делите ..." викну један глас из Д ])уге собе. „Још по сата, жено; видиш да ие могу друштво оставити." Мргудићка не хтеде чекати, већ оде а и остале женске се опросте и оду. Мушки се и даље картали. Домаћица је неко време седела и посматрала игру. Лице јој се мрштило, јер је опазила, да јој муж непрестано губи. Узнемиреиа сеђаше па столици. За тим се бацила у мисли и често би ногледала око себе ио собп.ем намештају. Опда би опет метпула руку па чело, као да је дремовна. Играчи бејаху такођер озбил.пи. Играло се иа овеће своте. Фаустиии се већ досадиј те оде у салу, седпе за гласовир н прстима етане нребирати ио н.ему. Не прође много а Мргудић бејаше са свим „чист". Устаде и изјави, да више не ће да игра, па се удали у салу. На глаоовиру су гореле две свеће, а међу п.има је седела Оларићка. У томе је положају била заиста дивпа. Беле и мале ручице иочиваху иа диркама, изазивајући покретом нрстију тихе звуке. Своје нлаве очи унрла беше на ве-

лико огледало; што је висило па супротној страии. Поглед јој изгледаше тужаи. Сетила се евога девовап.а. Одгојепа у вароши од богатих родител.а, живела је у вечитој забави. Навикнута је била на улагивања младих л,удп из најбољих кућа. Била је онда лепотица првог реда, а по добром материјалиом стању свога оца чипило се, да ће иаправити нартију; какву је могла само замислити машта млада девојчета. Али, догоди се нешто са свим иротивно. Отац јој нропаде, а она се уда за Оларића, који је онда већ био „грчки младожеп.а". Оларић је у врсме своје женидбе добро стојао, те је то у неколико замеп.нвало прохтеве младе жепе, којој би суђено, да у селу нроводи своју младост. Али и Оларић скоро посрне и то тако, да је сваки час претила катастроФа. Дошло је већ дотле, да му је једини спас био у томе, да дође у одбору до већине, иа да буде начелник, а Мргудић би био само бележник. Али је ово игпло тешко. Прво п прво треба бар имати на својој страни Мргудића. Но Мргудић није хтео слепо да пристапе уз Оларића из обзира нрема попи, јер је овај, као што споменуСхмо, рођак п.егове жене. Те тако не остаде друго, него се латила Фаустина, да Мргудића са свим придобије за смерове свога мужа. Опа па томе одавпа ради — а у томе је почела осећати и збиља пеку наклоност нрема Мргудићу. Али опа није за то страховала. Осим тога нашла је у Мргудићу и добре забаве, јер Мргудић бејаше човек приличио изображеп. Мргудић се оженио пре десетак година као нисар. Зли језипи говоре, да баш пнје Бог зпа како био иаклоп.ен својој садаи.ој жени, али од Фамилије је, бејаше и „добра партија", а то је све требало иисару. Позпата је било миогима, да пије у л.убави живео са својом женом и да је ватра тип.ала. Што се пије до дапас разгорела, може се захвалити Мргудићки, која је све нодносила. Није јој било крино — бар се тако чпп.аше — ако се п.ен муж са којом другом забавл.а, јер је увидела, да би у иротивном случају још горе било. Она је то искусила па је ћутала. Није јој било пепозпато, да јој се муж радо аабавл.а са