Стражилово

-43 656 Е*-

КЊИЖББНИ ПРИКАЗИ. Леро ЕрајиновиН. Српска црква иа Лици од нрвог јој појава до крушедолског еабора .1400 -1708. Написао — —.. (Прегатампано из „Србобрана",) Цијеиа 10 повч. (20 пара динарских). Српска штампарија у Загребу. 189 .2. Стр. 48. — Књижица ова подељена је на четири одељка. У приом одељтсу говори пиеац о осниваљу српске народНе цркве- У другом одељку говори о томе, кад „зађоше Срби у Лику", Писац мисли, да је Срба бидо у Дици „прије њезина пада под власт османлијску". Ту још говори о Власима и доказује, да су „Власи, које споменици спомињу . . Срби"! У трећем одељку опет говори о том, кад су Орби дошли у Лику. „Срби дођоше са XV. вијеком у Лику". У четвртом одељку је права историја цркве на Лици. Историју српске цркве на Лици (до Крушедолског сабора) поделио је пи.еац на три перијода: 1. од појаве Срба па Лици до навале туреке; 2. до изгоњења Турака; 3. до Крушедолског сабора. Најбоље је израђен трсћи „део. — Цела књига напиеана је без икаква распореда. Језик је гдегде рђав. Хинотезе су местимице врло смеле, изрази незгодни. Издање је лепо. Штампарских погрешака има врло мало. „Чист приход ове књижице намијењен је за догради.у и унутрашње уређење српске правоелавпе цркве на Широкој кули"„ Беч. С. КЊИЖЕБНЕ БЗЛЕШКЕ. X Позиати пррФесор духовне академије у Петрограду Л. Лаљмов пиеао је лане у два маха о автокефалности српске цркве и Пећској патријаршији, и то у часопису „ХрипЈћанскоме Чтенију" и у „Славјанским извјестијама". Ове ј« годиие допунио ту раеправу у „Хришћанскоме чтенију". Ту је расправу приказао српскоме свсту архимандрит НиКифор ДучиИ у IX. свесци „Весника српске пркве" и отштампао је у аассбпу књижицу приказ свој, под натписом „ Сриска афтокефалиа архијеаископија, иеЛсиЏ : иатријартија и иоеи иодацш" Расправа је Иалмовл.ева написана, по речима г Дучића, темељпо, Оојективно, а подаци еу у расправи врло интересантпи и темељпо распраЈ.л.гни. Повод .је расправи овој дао „збориик", који је израдио учени кардинал Јоваи Литра ("|" 1809.) Та.ј јо зборник ивишао у Риму после емрти Питрине, и у седмомс тову вборника парочито су важии каноиички чланци нраиославис цркве а међу овима протест елавнога и ученога архијепископа Охридскога Димитрија Хоматијапа, у коме нротестујс, што јо евсти Сава обишав донде надлежпу архијепископију Охридску отишао у Нпкеју, где Је израдио еамисталпост српској цркви. Паљмов брани Св. Саву и дока»ује, да то није урадио Сава из власто-

л,убАа, као што је архијепископ Димитрије мислио, већ имајући пред очима интересе Српства и православља, и — као год тпто је заслуга Немање: уједипЗење српских дрзкавица — да је тако исто заслуга Немањиних синова Стевана Првовенчанога и светога Саве, што су створили српеку , автокеФалиу цркву и то каноничним путем, чувајући догматичну и канонску заједницу са великом црквом Цариградском. — Осим тога доказује ее у овој расправи, да св. Сава није осповао осам епископи.ја, као што се у најновије време доказивало и држало, већ девет епископија, јер се до сада мислило, да је ирџвренску епископију основао краљ Милутин, а из горс реченога ее протеста види, да ју је још свети Сава установио. + У осмој евесци словачких новина „81оуеп8ке РоћРаЉ'" штампао је БшП Ко1епу чланак „Вапа48к1 81оУае1", доносећи и статиетичке нодатке о броју становника, удешеном по народноетима. -)- Зимњега семеетра читаће на липском свенаучишту А. Лескин историјску граматику српско-хрватскога језика, граматику етарога бугарскога језика и објашњавање Осмапа Гундулнћева е литерарним уводом. Шолвин пак уз граматику модернога руекога језика (иамењено за почетнике) држаће вежбања старога бугарекога језика. + На берлинеком свенаучишту чита Брикнер руеку граматику и историју пољске литературе XVI века. •+ Познати Ф. Краус штамнао је Опет чланак у бр. 13, немачкога листа Шођиа-а. Чланву је иатпис „8ис1зЈаудзеће 8 е ћ и1х,шШе1" §е§ еп Уашруге". + У 190 броју „Во11а§е гиг А11§ешешеп 2еШш§" неки II. N. пише „Аиа Во8п1еп". + Аустријски „ХеШсћгШ Гиг 8ећи1-(тео§гарћ1е" доноси у 9. броју Храииловићев рад „Бег 0ео§гарћ 1е-ТЈп1еггјећ* ап (1 еп 'кгоа418,.с , ћеп МШе1 ае1т1еп".

НИТУЉА. Др Хуго Фраља Врахели, шев етатиетичнога одел.еља у ауетријекомс министарству трговине у Бечу, умро је п-рошлог месеца. Брахели је почео радита иа књижевпоети још као младић од двадеест година. Написао је мпого иаучппх Статистичких дела, а чувен је нарочито са своје велике, научно израђене статиетике: „Европске државе" (<Г |С 8!аа1(Ш Еигораа), у којој је са евију гледишта изпео ет .ап.е обе с.рпске државе и српскога нлемена, и то увек објсктивно п упоредо са егањсм других држава и парода у Евроии, те је тиме мпого донринсо, да ее заиад упозиа са правим стлњем српских држава и читавога Сриства. Ксавер Марије, Фрапцуски академичар, литсрарии историк и путонпеац, један од најпс^их противпика Золе и р(!ализма, умро је 2. (14.) Октобра у Паризу.

САДРЖАЈ : Песништво : Ни из чега. Црвена капа. — Књижевноет: Чедомиљ Мијатовић. Толстој, њсгови противиици и глад. — Ковчежић : Књ.ижевни прикази. Књижевпе белешке. Читуља.

„СТРАЖИЛОВО" излази сваке недсљс па читаву табаку. Цена му је 5 Фор. а.» вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. за по год., 1 ф . 25 н. на четврт год- — За Србију и Црну ГоЈ »у 12 дипара па годипу. — Рукописи се шаљу уредништву а иретплата књижари Луке Јоцића у Нови Сад. — За Србију нрима претплату ки.ижара В. Валожића у Београду.

Издаје књижара Луке Јоцића.

Штампарија дра Павловића и Јоцића у Новом Саду.