Стражилово

-чз 655 вз-

ша за времс глади кују против љсга материјал, разуме се само ио ссби. ЈБега чинс одговорпим за целу „књижевиост о глади", која ее развила за кратко време и која одиста овде ондс даје нрилике за нападај. „1Томоћ гладнима" зову се пајмањс тест свезака страшних описа. Члапци, пршговстке и песме, што се ту скупишс, имају тако грозап а уз то некњижеван карактер, да их човек мора ставити на иети ступањ уметничке висине са запећанском књижевношћу других народа. Ако на гладне у онште утичу, то ће бнти само тако, да им одузимају сваки апетит и да им улију гнушањс од једа, која им се дају. Чак прилог самога Толстоја „Емилнјаи" спада међу најслабије, што је икада потекло из пера великога тог књижевника. Као пгго јс познато, Толстој је норекао, да ,јс он удесио да изађу на јавност његовим именом иртнисани чланци о глади у Дељи-ТелеграФу. По његовој је изјави иубликација ДељиТелегра®а носао некога Дилона, московског дописника том енглеском листу, коме је Толстој, или његова жена, дао свој чланак, одређеп за који руски лист, као што је могао добити свако, ко је само искао. Ако Дилон тврди, да је од гроФа Толстоја или од гроФице добио дозволу, да нреведе члапке, то се у то не може сумњати, у толико, што се Толстој духовног н материјалног права власништва свију својих дела одмах одрекнс, чиу их доврши, те даје нраво превода свију својих дела на свс језике сваком, ко само зажели. Само онда гро® не може јемчити за ноузданост превода, нити може примити и какву одговорност за место или време, где и кад изађу такви нреводи. Дељи Телегра® и његов дописник тешко су се дакле огрешили, кад су Толстоја обсдили, да је дволичан. Познаваоцу Толстојевих назора и његова изражавања није потребна била ни каква особена изјава гроФова на да зна да је публикација Дел.и -ТелеграФа кроз и кроз обојадисана била иетолсТојевски, англизујући. Узмимо п. пр. ова веома маркантна места: „Нолтер вели нсгде, кад би притиском на дугме у Парнзу могао човек убити мандарииа

којег у Кинсској, нс би се пашло много Паризлија, који би били од раскида. 0 што крити истипу? Када би исто тако иритиском на дугме у Москви и Петрограду човек могао убити мужика у Мамадишу или Царевокшајску, а да то нико не зна, ја ие верујем, да би било много света у пашој социјалној класи, који то нс би урадили." „Кад то кажем, не чиним с тога, да се замерим мојим богатим земљацима, међу које спадам и сам, пего што је то истина". »Чииовник вели сам себи: ТПто ми већу плату дају, т. ј. што више гуле народ, тим је боље мени. Исто тако с правом налази спахија или трговац, да је њему тим боље, штоје већа цена рани и што већма народ упропашћује Позоришта, музеји, палате, све су то дсла исисанога народа. Народ све то зида, ма да је за народ све то без вредностп — а за што? Што тај рад чува народ од смрти услед глади. То се десило већ једаред нре педесет година а исто се то дешава данас. Ми одржавамо народ увек на по пута до смрти од глади. Тће таззе« аге аК'а)\ч кер(-. ћу и« 111 а 8<;а1е оГ ветј 8(:агуа1;10п". У свему том види човек Толстојев идејалпи темељ и енглеску Фактуру. Пе треба довлачити у номоћ предлоге о мерама, које би ваљало руски народ да унотреби па да се ослободи глади, а ипак ће човек увидети делимице аиокриФну ирироду Дељи-ТелеграФових еаогпптаја, који на неким местима директно противслове Толстојеву духу. Толстојевн иазори о великашима руским за цело нису посиешнији, него ти, што их износи енглески лист. Али његови назори о практичној делатности стоје иостојано на земљишту поп ге818(апсе'а. Докле ће то становиште часнога старца бранити од л.утинс Победоносцева и његових другова, то је нитање, које нико не може решити. Једно се у круговима, где је моћ и сила, зна врло добро, а то је, да морални кредит ОФицијозне Русијекод целокупне образоване Јевроие ни која мера снгурније пе би потконала, него кад би се заборавила те напала најузвишенију личност, што је данас има у иространом руском царству.

ф