Стражилово

-43 042 е*-

иа три корака од п.ега у иаслоп.ачи. Најзад ће Мргудић: „Но, данас ударисмо клип у ту хваљену слогу Краковчана. Ништа није у стању тако поцепати их, као ова задруга. Који год буде имао зајма, тај је наш, иа ће онако играти, како ми будемо свирали... До данас баш нисам смео отворепо при Ј стајати уз Оларића. Али ће од данас бити друкчије. Држим, да ће их за пајкраће време бити доста уз њега." „Шта, зар ви не би иначе били уз замишљаје мога мужа, већ кад би он имао већииу у одбору?! Ја мислим, бар из обзира ..." „Ах не, пе, нисте ме добро разумели. Ја сам са својим положајем у стању, подупирати замишљаје и тежње вашег мужа, па ја то и чиним. Ви се сећате, да је и прошле недеље дошла нека стара пристојба од двеста Форинти и да сам ја потписао екзекуцијони записник са: нема кншта! А то другом, на нример нопи, ма да ми је рођак, не бих учииио пи за живу главу, само се не смем јавно истаћи, да бих ја хтео неке .лруге личпости у одбор, које би слепо чиниле опо, што ваш муж хоће... У томе ја могу бити за сада само посматрач и ништа друго." „Хјо! ако ви будете вечити иосматрач а не нређете и отворено на страну мога мужа, онда ће он дуго чекати, да му се плаи оствари. Ви знате, да од тог зависи наш онстанак. Јесте, ви морате отвореио ступити уз мога мужа." „Отворепо ће тешко ићи. Да није тога попе Перића, још и како тако. Али, ако ја отворено ступим уз вашег мужа, онда би он и нротив мепе — а то би само шкодило Оларићу. Овако могу опет више чинити." „Нема ту ништа. Мој је муж у великој оскудици. Када би дошао у одбор, оп би био месни судац са двеста Форипти плате. Био би перовођа имовне општине са седам стотииа. То су девет стотииа. И само би то помогло. Ако ћемо ми чекати, док се цело село задужи, онда би дуго чекали. Но јел'те, да ћете бити уз мога мужа и то још показати и пре, него што одете у Глајхенберг."

И Фаустина га ухвати за обе руке и мило га погледа. Мргудић је знао, шта га чека од Перића и свега одбора, ако ступи у службу Оларићеву. А миЛији му бејаше сопствеии опстанак. Овамо га вуче опет л.убав. Ои се колебаше, па да би избегао прави одговор, сврати на друго: „У Глајхепберг! Она моја пе да ни чути за Глајхепберг. ВеЛи, да ми хтишта не Фали. „0, господине! Ви морате у Глајхенберг ; јер знате, што се у почетку лечи, то пролази . . . идите ви само . . . Молим вас, долази ли вам учител. ? Видим га нешто често на про.зору, где се у ваше госиође распитује за иогату. А и ваша жена га све лепше гледа . . . но чујете, то иије чист посао, и ја, да сам па вашем месту, то не бих триила . . ." „Фаустина, шта сте ви тако дошли у ватру ?! А да ваш муж што посумња . . . Дакле ..." „Ништа, ништа . . . мој муж . . . Али, најносле, ја се нисам баш толико пи разметала, да евога мужп обожбвам кно о-наг. А овамо иотајио шурује са учитељем. .." „Ја ие бих рекао, да је што у ствари. Али и да јесте, пе бих се чудио; та зпате, како ирема њој осећам. А пе могу рећи пи па тога младића . . ." „Не можетерећи?! А пре на куглапи? Ха, ха, ха, тринут је испустио куглу у забуии, кад га је погледала . . . ха, ха, ха!" „Па збуни се он, када га и ви иогледате!" Фаустина се зарумени. „Ах, ја и не гледам у тога дечка!" „Та, може иајпосле све бити. . . а верујте, ја јој пе бих могао кратити ту забаву ..." Фаустииа је приметила, да јој је Мргудић остао дужан одговора на њеио питање, да ли ће иристати уз њена мужа. опала је добро, за што се оп колеба, Ноиа је рођак и.егове жене. Иа је држала, ако ослаби његова паклоност према жеии, да ће ослабити и његово поштовање п оданост према попи као рођаку, и тим ће га присилити на страну свога мужа. За то је заиодела разговор о Војводићу и Мргудићки.