Стражилово

чз 672 Е>-

+ „Журн !1Ј1Ј> мии. нар. прослгћшенјл" у спесни ссптембарској номињо мсђу осталима књигаМа, које јв рсдакција добила у августу мссецу, и рад Стспопића „Помипка ио Л. К. Лазареиичф, сербскомЂ иисатежк Када .јеова књига (или књижица) штампапа, по рђаву обичају уредништво пс ставља; само вели, да је у Кијеву штампана. + Задарска „ћкга" саопћи у 13 — 14 броју народцу песму иа Босне „Љеиотица Мејра". У иетом је броју и животописна црта оца Амброса Марковића. + „Оез4егге1с1изеће8 БШегаЛигМаМ" у 14 броју прикапује књигу Карла Пеца (Реег) „Мов4аг иш! веиг С и И игкгегв. Ећг ЗШ1еШД аиз с1ег Негходоуша. МК 3 АШМ. и. 1 Р1ац". Кљига је ова изишла још прошле године у Липиеци у издању Брокхауза. У осмини јеу а има страна XIII и 245; стаје 2 ч>ор. и 40 новчића. Оцењивач хвали ово дело, које говори'о Мостару с погледом на географију, етатистику, историју, културу, ггривреду и т. д. Не би баш било на одмет, када би и ко од паигих ову књигу ирегмедао и о њој проговорио. У последње доба ничу многи туђи опиеивачи наших земаља, а ми се на њих и не осврћемо! +, 'У „ХеНзсћгШ-у 1иг КггсћеидевсћгоМе", што урођују Бригср и Бес, а у свескама другој и трећој, изишла је радн.а Н. Сгекег-а „В е 14 г а § е /, и г г п з 9 1 8 с ћ е п К 1 гс ћав п § е 8 с ћ Г о ћ 4 е а и 8 § г г е с ћ. СЈ и е 11 е п". + У „8И;74т§зћеиећ1е" Бечке академијс наука, у разреду математичко-природопиеном, а у шестој свесци првога дела 101 књиге, штампао је Тои1а свој рад „Хтеег Ваиде1 Н Iег 1'иис!ог(;е аи! (1ег ВаГкапћа1ћгп8е1"." + У броју 12. „Мопа^зМШег Аев М88вП8оћаШ1ећеП С1ић 1п \\'геи" изишла је радња позпатога Хернеса „Нге АНегИшшзГогзећип^ јп Возпгеи шк! Негхедоугиа". У 40. бр. „Јаввра* штамнан је чланак Николе Аидрића: Преводилад Манојло ЈапковИћ. — Морамо опет изразити своју жељу, да једном преетаиу онаке иохвале, каква је н. пр. у 40. бр. „Јавора". Вели се тамо, да ,је најновији Андрићев рад „израђене потпуним разумсвагвем ствари, оштроумно и зрело, а уз то легго и занимљиво". Савршенство! — Него бисмо г. Андрићу препоручили да боље нази на изразе у својим студијама. Не доликује „оштроумно и зрело, а уз то \леао и занимљиво нанисаиој" раеправи н. п. ова речсница: „По Новаковићу онда и други литерарни трабанти Цдарају у исте дгшле". — Исто тако зачудили смо се, гсад емо прочитали у истом броју „Јавора", да ,је Ренана „нарочито промлатио* Фрепел! Требало би мало боље пазити на изразс. У 41 броју „Јанора" завршио ј.>, Јов. Ђорђевић свој(! „Успомвно". Желети је, да Ђорђевићеве „Усномене" буду отштампаие у заеебну ггњигу. — У иетом броју „Јавора"- штаипан је чланак: Живео Чсда Мијатов.ић! Уредпиштво „Јавора" требало је да сц, у овој прилици постарало за засебаи члапак о М'пјатовићу, а пе нрештампаватп живот Мијатовићсв из „Ор.:а". У „Орлу" је живот Мијатовићев прештампан из „ГодишњаСАДРЖАЈ: Песништво : Ренан. Ни из чсга. Дрвена капа. — Књижсвиост: АлФред Тенисн. Кп.ижевпе оцспс. Ковчсжић : Кшижевни прикази. Књижовне белсшке. Смесице. „СТРАЖИЛОВО 1 ' излази сваке педељс на читаву табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. за по год., 1 ф . 25 п. на чстврт год- — За Србију и Црпу Гору 12 динара на годчпу. — Руконисн се шал.у урсдништву а претплата кн.ижари Луке Јоцића у Нови Сад. — За Србију прима претнлату књижара В. Валожнћа у Београду.

ка" срп. ак. Т. Услед тога је „Јавор" ПачиниО вишс По 1 'решака и нетачности. Тако п. цр. стоји, да је II. књига Деспота Ђурђа штампана 1879. г., нијс споменуто, да јс Мијатовић члан енглеског историјског друштва, није епоменуто, да Мијатовић у новије доба ради на лепој књижевности (Иконија и од Расине Рајко). — У „Глаенику зем. музеја" штампана је расправа И. Руварца: Катарина, кћи Твртка 1. бана (од 1353 до 1377) и од 1377—1391 краља боеанеког. Та је расправа одштампана и у засебну књигу. — Под иатписом „Лепа књижевност у ,Отаџбини' за годину 1891" оцењује Милош Н. Пејиновић, прОФесор у Лозпици у деветој свесци ОвОгодишњега „Проеветнога Гласиика", које опширно, које у кратко, све иесме, приповетке и драме (и изворне и преведене), што изиђоше прошле годипе у „Отаџбини", уз то и роман Милана Савића под ггатписом „Даша Ђонић", гсојем јо први део завршен у лаиској „Отагдбини", најиосле и „Цејлои и Калкуту" дра Милана Јовановића. — Како је Милош Н. Псјиновић у опште неКако апартан у својим судовима о леиој ггњижевгмсти, тако има и овде много што игга, и то по чњегову начину категорично речено, што баш не верујемо да би многи хтели потписати. — Од дра Милаиа ЈовамовиЛа Ватута, проФесора Велике Школе у Београду, изишло је јавно предавање о колери. Садржај је: 1. Увод II. Нарав кужнс болести. XII. Спремај и снажи тело за борбу. IV. Чувај се кужне кдице. V. Болесник и прва помоћ и VI. ДесинФекција. Поруџбине на ту књижицу шаљу се Живојину Ђорђевићу у Веог^рад (Золошко-хигијенски институт.) СМЕСИЦЕ, (Највсће књижнице на свету.) Енглески научинк Тома Грипвуд издаоје недавно веома занимљиву књигу о највећим књижницама иа свету. Књигатаовако приказује статистику књижнигга: На свем свету највећа је Нариека ггњижница, која ггма више него два милијона свезака и у округлу броју 160.000 рукописа. Друго место заузима Петроградска царска књижница и Вгшзећ Мизешл у Енгле-, за, обоје са од прилике подругим милијоном свезака. За гг>има долази Минхен са својом књижиицом од 900,000 * свезака и великом својом збирком рукописа. 0 једно меето натраг етоји Берлин са кгвижницом од 800.000 свезака, Гетинген 600.000, Копенхаген 510.000 и Дрезден еапо милијона свезака. Исто тако угледно место заузима и Беч, г 7 де царека и университетска књижница има свака по 400.000 евезака. За Бечом долази Будимпешта и Кракова. У ове две вароши пајвеће књижиице имају до 300.000 свезака и силне рукопиее. Нсдавно су и у Кинеској, у Кантону отворили јавну. књиЈкиицу, на коју је сам кантопски поткрал, дао 11.000 Фуната стерлинга (110.000 Форината). У Амсрици и Аустралији нема много великих књижница, но у толико је већи бро.ј јавиих читалгица, које су све у свези са већом или ман.ом кн,ижпицом. У Ауетралнји на сваких 4800 душа пада таква једна јавна читаоница, а у Енглеској тек на сваких 277.000 становника дође по једиа јавпа књижница.

Издаје књижара /1ухе Јоцића.

Штампарија дра Павловића и Јог.ића у Новом Саду.