Стражилово

43 671 СЈ-

ЕЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ. X Од нокога вреиена учсстали су у Фел .тонима стра пих повина путописи по српским крајешша. Тако ила у 292 броју „ЕдуекеНез" а фсљтон дра И. Шармаја: „Излет у Босну". 0 истој теми пише' и у „ТТјуи1ек"-у Владислав Зоркоди. X У Бечкоме листу ,3еие Егеје Ргевзе", в то у бррју 10115, и још у два броја за тим, има подлистак РудолФа Линдауа (брата Павла Линдауа), у коме онисујо своје пу.топање *„од Беча до Цариграда за вреие колере" (септембра ове године), Ми се на ова.ј нодлистак не бисмо освртали, ,јер је у глакноме слаб, неинтересантан и сувите субјек тнван, а*и се морамо оградити противу онога, пгго писац ниуне о .Србији и српскоме народу. По њему Србија није лепа 'земља. Ср.би еу прљави, (од Београда до бугарске границе није — вели — видео чис-те кошуље), тек где гдс се види сеоце и колнба, марва им не вреди, вагони су прљали и сгари и т. д. Али за то није имао довољно речи, да се пахвали Бугарске и бугарскога народа. По њсму је. бугарсКа земљаленша и плоднијаод Србије, боље се обра'ђује,. него срнска, Вугари су лепи, здравп и вредни људи, бугареКИ војннцп сви до једнога марцијалпи, „прави Прајзи Истока", бугарски су вагони чисти и лени и т. д К=ко мисли г. Лиидау о Бугарској н Бугарима, нама је све једно, али не можемо ћутке пркЋи нреко опога, што говори о Орбији и Србима. Је л.п. Србија одиста лепа и плодпк, то еу пзрекли давно већ Људи, који еу Србију више нроиутоваљи, пего г,' Линдау, кеји је прој.урио „Опеп1ехрге8 .8/.«{{"-ом, једну липију ерпске државе и већ ееби етворио (л штамнао) суд о Србији и Србима. Ми биемо му могли напести, шта еу о леноти и нлодовитосги Србнје ппсали стари писци (не Срб;:1, моглп бисмо га упозорити, шта еу о Србији писали путници, који су по њој и кроз њу путовали у средњем веку, могли бисмо му павести, шта еу писали нови и пајновији пшгци о Србији и оним крајевима, кроз које јури лгелсзник, могли бисмо му павести, шта су нама лично говорили толики Французи и Енглези, којеје ' очарала лепота Србије, али на што носити сове у Атину? Па када тако сгоји отвар, када је г. Линдау арви н једиии, који доказује, да Србија није лена, онда је .јаеио, да таки „књижевник" мора имати разлога, што та.ко говори. Тај разлог .је правац даиашње српске политике, ко.ји не годи г. Линдау-у, По губи ли шта лепота и плодовитост Србије тиме, што г. Лиидау каже, да је СрбИја гадна? Хоћс ли ее Фланшца с ружинијг уљем на мах претворити у отров, ако г. ЈГиндау каже, да је у .флапшци — отров ? Толика места, толике , : славне ћароши и варопгпце леже на прузи а г. Лиидау ипак није ништа видео, до лп „неколико сеоцста и колиба". Њему је нар^вно Јагодина, Алексипац п т. д, ссло, а Параћин колиба. Нлравно, ко заслешвен политиком путује, тај у засЛепљености п пе мпке пишта впдети. Па када је г. Липдау већ био тако добар, да пут до Пиша обележи као гадан и иеиптересаптап, за гат.6 пије нипгга говорио о путу од Ниша до Пирота, за пгто није бар сноменуо Сићевачку клисуру? Паравно, ту Ппје могло пи смело ни његово перо да учпни неиравду српској земљи. Ако су српски вагони, (за које опако сламан и претеизиван нутник, Као пгто .је Гопчевић, веди, да еу раскошни), ако су мали и нрл.ави, то нам јс жао, али док се но пронађу новији, Србија ће морати и па даље употребл.авати вагоне америкаискога система, као

и Немачка и Ауетрија. — За г. Липдауа су Срби само прљави. Оии за њега немају ни врлина, ни мана, само су прљави. Ми се ограђујемо против оваке неистине, само морамо запитати г. Линдауа: како је могао рећи, да од Београда до бугарске границе није видео чиете кошуље, када је еамо мало изишао у Нишу, а иначе је целога нута седео у своме вагону прве класе сам са — једнпм Немцем? И како је онда могао видети Србе? И зар Срби немају иначе ни врлина ни мана? . ■. . Али, Држимо, и ово је доста. Апстрахујући, што је велики део Фељтона субјсктиван, и оно мало несубјектнвнога је неистинито. И ово, што смо нацисали, написали емо, да српски свет види, како и у народу, Који је познат са своје темељитости, има људи, који, у вагону седећи, пројуре једну земљу и већ имају мишљеље■' (и иишу)*о земљи, народу, војеци, марви и т. д. А да ће се увек наћи новина, које ће штампати оваке ствари, о томе смо уверени, јер емо — на жалост — дотле већдотерали, да се и лепа књижевноет преже у кода политичких интереса и симпатија, у којшиа се с накривљеним шеширом истине возе — књижевне ппјанице. — Илија Округић Сремац јавља, да је дао у штампу свој „пучки еп у 17 пјеваља" под патпиеом: Св. Иван Капистрап, иобједитељ Турака код Биограда год. 1456. Спев је тај спевао Округић посде петстогодишње славе Капистранове, коју прослакише у Илоку. Ако не буде никаквих занрека, биће књига готова до краја месеца новсмбра. Изнеће девет до. десет штампаних табака, биће у њој Канистранов лик а цена ће јој бити 60 новчића. — Стева ■ МиленковиН, штампар у Беликој Кикннди, покренуо је почетком овога месеца нов лиет за просвету, привреду и забаву народу. Лист се зове ,, Гласник " а ивлази дваредна недељу, средом и суботом. Издавачје уједно и власник и одговорни уредник. Лист стаје годишње четир Форинта. До сад смо добшЛг три броја и морамо рећи, да уредништво, што се трећег смера Глаеникова тиче, није Бог зна како скрупулозно у избору. Судећи по поздравима (у 1. па чак и у 3. броју) добиће еад т. зв. уегкаш1(е Шек(ег$еп1е8 још једно уточиште у Великој Кикинди. + ИзипЈла је пре кратког времена и седма кљига „Сбориика за народни умотвореш.ч, наука и книжпипа". Вредно би било да с.е нађе ко год да и о тим издаљима бугарскога мииистарства просвете нроговори. + Бечка књижара НагИекен-а издала је ту скоро „Ке'18е-Воп1еп т Вомиеп ипс! Негаедоуша". И1авШг(ег Рикгег ШВ 58 А№<; ејпет РЈаие уон Вагајеуо шк1 е. Каг1е. Кп.ига је на 8 -ни, има 127 стрнна а стајс 1 ФоринТу. 4- „Севку 1Јп.1"„ чешки лист, што ево другу годину отпоче 15. септембром под добрим уређиваљем Јј. Ш(1ег!а и <1г. 7А\> 1-Ц доиоси у првом бро.ју кратку оцсиу на друго Издаље Филииовићсва „Кга1јеу1е Магко п нзг. рјебшаша". Оцељивач Сшеигок! ие изражује новољна суда о овом издан.у, које се не одлпку.је ниверношћу у прештамнаван.у, — У овом броју нека је речена и о позпатом Штрауоову преводу „бугарских песама", о ком јр. и у „Стражилову" проговорено. -+- Орган нсмачкога друштва ва аптропологију, етпологију и праиеторију: „АгсМу 1'иг Аи111горо1одче" штампао је у првој свееци заиимљив чланак М. \Уе1§'ег1-а из Берлииа под натпнсом: „ВН(1\уегке апе а11в1а у 18 е 1| ег /е-: г".