Стражилово

чз 670 Е>-

шш

КЊИЖЕВНИ ПРИКАЗИ. Чедоинљ Иијатоли!.. 0 условима уопехм. Писма српској трговачкој омладини. Од — - . Прсштамцано из „Трговинског Гласника". Друго и поправљено издањс. Бсоград. Штампано у државној штампарији краљевине Србије. 1892. 8-нћ. Стр. 226. Цена 1 '50 дииара. — Радоснаје појава, да је ова златна књижица Чеде Мијатовића за не колико недедва доживела и друго издање. Радосна је то појава, јер ми у опште нисмо иаучени на „друга издан>а" а најмање смо научени, да их доживимо за тако кратко време. Али је најрадосније, што је баш ова књига дожи„ела друго издање за тако кратко време. Кад човек прочита иатпис књизи, мислио би, да. пис.-и; тражи уелове успехд у спољњем свету, међу тим он их тражи у самоме човеку, доказујући, да су здравље (телеоно, душевио и моралпо), смишљеп, методичан рад и штедљивоет уелови уепеха. Те своје назоре доказује учени и родољубиви писац цитатима из светога писма, изрекама старих ФилоеоФа и нашом нароХном философијом — народним пооловицама И да би што боље и убедљивије доказао Овоја тврђења, наводи и причице из иеторије, и своје рођене, врло занимљиве доживљаје и разговоре. Но писац се није зауетавио код сувопарнога теоретског раз.тагања, већ је пошао даље и практично показао, како би се могле гајити те врлине у омладини српској, па указује на епглееке прилике и институције, којс тако темељито познаје, и предлаже, да се таке инетитуције остваре и у нао. Иа кјрају је књиге „додатак", у коме оу „основи хришћанскога мора ла" и „савети здравога разума". — Књига је написана онако, како само Мијатовић умеданапише, елатко, кратко, (као што ое и иишу књиге ове врете), па ипак језгровито. И ако су ова писма уирављена на српску трговачку омладипу, ипак за то треба ову књигу да набави и проучи сваки родољуб, а нарочито омладина српска, јср осим нрвога ииема, где је реч о трговини и њеној важности, сва су друга писМа пуна поуке за свакога родољуба, а нарочито за срцску омладииу. Да ћс родол>убива иисма ова Чеде Мијатовића уродити добрим нлодОм, томе се смемо надати, када видимо, да су ево за тако кратко време доживеда друго, понравл>еио издање. — Техпичка је сТрапа књиге изврсна. Израда је елегаптна, штампа добра, хартија Фпиа, штампаррких иогрентака нема По пово најтоплије препоручујемо ону златпу књижицу. 1). 0. V. Ја&16. АгсћјV Тиг 81ау18Сће РћИо1одЈе нп(ег МНу?1гкип§ уоп Л. Вгиокпог (ВегНп), Ј. Оећаиег (Рга§'), 0.' Лгвеек (Рга^), А. 1л ;нк|оп (1Је'фг1§), \\'. №!1ппд (Вгеа■ 1аи), 81. Коуакоујс (В^1Јјга<1), Л. \Уок8е1о1'кку (8;. Ро!ог8ћиг§) ћегаизде^ећеп уоп — —. Гип1'го1ш(:ег ВапЛ. ВегНп. \Уе1(1шапмеће ВисЦћатНипЈ; 1892. — Пзишла је и нрва епеека XV књиге Јагићова Архива за словснску филол О гију. У овој свеоци је осм продужења аанимљива члапка 8оегегшеп-ова о сриском народном. ецеком пеепиштву чла нак Новаковићев „ВеНга^ хиг Ег^огзећиЈог ша <• ес1 о 1П8оћеп 01а1 ое 1е"; овај чл-анак има чстири одељка: 1. Бапка, ћвп^а, 1т,ка. 2. Ашћогца-Јећопје, I >1е Ка8а1оп 111П Козћп- (КазЈопа) н 4. 1)је зМтсезШсће вгепге <1ез Иаза-

Пвгаиз 1п Маее(1оц'|еп. У одољку „КгШзоћег Ап7.еј§бг" од наших књига Јагић оцењује Повлковићево „ Село " и треће издање Вукова Рјечника, не доносећи никако похвална суда о овом издању; а РегОетар проговорио ј(! неку о МИаз-ову делу „Оапа8п11грапа1ц (Цја1ека1". У В1ћНо&г'®рћ№&ћез" у неколико речи Јагић је прогово ио о Новаковићеву преводу „Србија и Турска", Милићевићеву „Кнез Милош у причама" и Маретићеву „8Ш,етИ погајпаћп аооепа!," (КаЛ 102); даље дотакао ое и двеју књига руоких, које се и нас јужних. Словона тичу, и то: Успонскога „Очерки по исторш византмгекои образованости" (у овом делу пиеац много говори о богомилима, о Козми и о улози Григорија Паламаса у српекој историјиј и Петрова „Мнимгае слЂдн католическаго вл !нша вђ древн г Мптхт> памлтниках-в мгославннскаго и русскаго цсрковнаго права", што је изишло у Москви ове године. Приказујући ово дело Јагић изпоси нретпоетавку, да се. под поротником у Душанову законику и у другим споменицима разуме само „ЕћЈеаћеИег" а не „ш<!ех 8е1еоћ18." На крајује ово свеско библиографијоки преглед рлдова, који ос тичу Филологије у ширем смислу, а изишли еу у ком књпжев ном српскохрватском листу. Овај проглед израдио је др. Решетар. Мислимо, да није из овога лепога ирегледа I требао да изоотане „Дабробосански Иеточник" ; у њем се овда онда такођер може наћи, ако пе каких студија, а оно бар ониеа старих књига, којих доста има по Босни и Хорцеговини. Беч. Т>Јован II. ЈоваповиН. Књига за народ. Повјеспица срн скога иарода у Славонпјп. Саотавио — —, свештеник у Кобашу. Цијена 40 новч. Загреб. Српска штампарија. 1892. Стр. 100+1Х. — У почетку ове књиге говори писац о Славонији у најстарије доба. У другом одељкује историја Срба у Славонији до доласка патријарха Арсенија Чарнојевића; у трећем је историја до најповијег доба. У додатку је „Просвета у Славонији". Писац доказује, да ^су становници Славоније Срби, и да их је тамо било још од досел.ења њихова на Балкан. У Славонијије породица Брапковића имала својих добара. Испред навале Турака селили се Срби из Славоиије у влраждииску крајипу; и ови и опи Срби, који су остали нод Турцима, свагда су се храбро борили нротив непријатоља. Срби у Славопији много су го П ј С пи због вере; због тих гоњења иссљавалп су се у Р.усију. 0 мацастирима у Славопији проговорио је ииеац опшириијс. Кратко, али доброје разрађена „Просвета у Славоиији", где су"еа хвалом сномснуте две Епглескиње, кеје, имају великих заслуга за српеки народ; осим тога прогаворио је ппеац ноколнко рсчи о ниецпма српеким и хрватским, којп су се родили илп дуже времена бавили у Славоиији. — Кн.ига је написана лдшо и разумл.иво. Требало је еамо да је иисац боље проучпо сриску историју, тс. би избегао мпогу крупцу погрешку. Осим тога има па доотд места у кп.изи израза, који овакој радн.и ће доликују. 15е'1. С.