Стражилово

-чз 087 е$-

рес.амтио, толико и нспозштз и тпшко пнтан. ' правпога живота пашога народа на 1>алкакскомо тропољу. Ј>. 0. Годпшн.ппа, пслпки српски пародии кадспдпр са сликама и с библиотоком за парод за просту годину 18!'3, која има 366. даиа. Уз припомоћ српских кљижевиика урсђујс Лпдрнја М. МатиН, гимназ. професор. Издаље српске кн.ижарс и штампаријс ]>раћс М Попопића у Нопом Саду. Цеиа 60 повчића. Стари „Годипгн.ак" иокрстио се у „Годишњмду". Пе ћемо да испитујемо, каква му је била голема невол.а те се под стару главу покрстио, доста то, да се сад зове „Годишн.ица" а свакако ће се тако мора.ти звати и дал.е, рачумајући нову еру са 1893 годимом као првом. Годишн.ица је изашла у Формату и обпму досадашн.ега ака", донела је девет слика и једанаест ликова (памгога крал.а и крал.пцу, краља Србијо, епискоме: Мирона Пико|ића, Михајила Грујића и Никанора Ноповића, дал.е Јована Бошкопића, .Тована Ђорћевића, Лјдук-Вел.ка и Алексо Ристова Шамтића), и доста ствари за поуку и заба,.у народу. Забави је у иравој „Годиниг.ици" намеп.епа само приповетка 1'уса Гаршииа (а не Гармипа)- „Веран стражар" у проводу Б.-а, а у т. зв. Гји 6 јшотоци ради забаво и поуко, која ,је додапа »Годимш.ици", нроштампана је стара прича М. Т>. Милићевића „Талир", има за тим три нарОдне песмо, две из збирке Мелончана Косте Риотића и Васе Лопчарсгсог, гсоји су п „Годишн.аку" у иовијо вроме свако годинс уступалп песама народних из своје збирке, и једна из Хермеговине из збирке Свет(ислава Ћоровића), од гога има ту и нртица оа сола у Херцоговипи под матписом „Тако јој су 1)<'нд" ч н.имо нриболсжопа српцка мародна ириновотка из Хорцеговине „Даровић и Лрапин". Има ЈоН1 јодна народна приповотка а то је „Лисица мадмудрила вука" из Мел1'мачко збирке. Проамтампапа .јо амо и стара црта покојног прото Милапа Костића „Јодап маиовар-мајалос на Ловћену". Та црта а и Милићевићев „Талир" јссу стварп, које со дају у сласт читати и после векова, пије дакло с горог, што су амо проштампано, по што јо провод хумористичие нриновотке „Само истипу!" (има га још у „Даници" 1863 а у поолодп.о времо п у подлиоку „1>раника") извађеп из оаламуро, по знамо, да ли јо ту одсудпа била вродност оамо приповотко. Још као да уз народно песме н приповотко у овој библиотецн најбол.с испуи.а вају своју мисију забаву и поуку пароду — две ствари 15.-а, и то прича оа оела тгод патмисом „1>аба Лгата" н „Мали разговор с дода Ду.јом". То се зовс памиоагго разумл.иво, боз и пајмап.о афотсгације, а с тондонцијом скроз и скроз лопом и племемитом. У оамој „Годииш.ици" пајвипго ое за поуку побрмпуо оам уредиик. Пма од н.ога трп члапка, која сва три одвраћају парод од зла а учо га спому, што јо добро, ноштопо и нробитачпо. Милаи А. Јовановић мзмоо јо у спомеп двоотагодишп.ици од битке код Слапкамона. заслуге Срба југгака, који оу „ммого допрпнелп нобеди овој". Сотио оо. уредник „Годигшг.ице" и тога, да оо ово годипо навршило четир стотине година, од како оо вна за Амор(1ку, то јо у „Годишп.ици" ггод патиисом „КрипггОФ Колумб" саопштио повоћи члаиак, у којем со нооло онширпа увода ирича о иатн.ама и заолугама Колумба, опога „правзга који је протсрчио пута по нсизмериим валима атлаитоког оксана". Уз калетгдар гг „библиотоку" је осим силних туђих огласа трговачких додап и „најновији катаЈтог за 1892 годипу" „највеће (.!)

српоко ктт.ижаро и ново (!) штампаријс Годншп.нчинпх нздавача. У тојг каталогу је међу мпогим осталим, што јо одиста пропорукс вродпо, мропоручепз заоебгто и „Удатба Веатрпце" и „Црпа дама". Г. КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ. X Архимандрит Иларноч Руварац наипсао је као што јавпемо — уШ кп.изи „Глаошгка земат.скога музоја у Боснп и Херцеговпни" за ову годину расправу: „Катарипа, кћи Твртка 1. бапа (од 1353. 1377.) и од 1377, 1391. краља Восанскога", па јо ту расттраву своју у земаљској штампарији у Сарајеву одштампао и у засебну кгт.игу. Учетги ниоац доказао је у овој расправи, да Катарина из рода и од кућс Котроманића. која ос удала г. 1361. за Хермана, гроФа Цољскога, ппје била кћи бана Твртка I., као што со обичпо мислило и мисли, воћ је била млађа кћи Сте.ваиа бана, стрица Тврткова, а млађа сестра крал.ице угарсгсо Јолисавото, жепе Лауша, крал.а Угарскога. X У прошломо омо броју донели болепгку, како ое од некога доба у етраној кљшкевности све витпе. и вишо јавл.ају путомиеи по орпским крајовима. Тако читамо и у најгтовијој свосци „Отаџбине" у писму из Логтдопа Чеде Мијатовића, како јо у часопиеу „ПагрсгГ а МопШу", што излази у Аморици, штамиан онис путован.а иеких Аморпканг.ца Дунавом на чампу. У томо се члапку наравно говори и о Србима и о Србији, и има више слггка са орнско обало. Пиоац ових рсдака учинио јс воћ кораке, да иабави тај чаоопис и онда ћо опширниЈо говорити о томо тгутоГтису младих Амориканаца. Но од сви.ју ормоких покраЈима као да оо највинго нутуЈо и гшгно о Боони и Хорцеговипп. Само у прошломо омо броју наволи неко лико таких нутониса. Од тога <мо доба чит.-ли, да со у Сарајсву малазн јодаи доктор из Америко п иашлп омо оиот јодагг путоиис по Босни тг Хорцоговипи, и то у ча ооггиоу ,,/ ј11г §'п1еп 81ппс1е", који изилази у Берлиму и доноси одабрап садржај и воома фипо илустрације. У паЈновијој свосци овога часописа, (а то јс друга овоска воћ за годпну, нгто идо), штамиап јо на првом мосту нутопио А. Флакса, под натнисом : „Кше \'1г^ппЈгпм§'8ге18е (Јнгсћ Кеп-0е81еттеге1г -, (?1). У чланку томо о „новој Аустрији" описујс писац мут свој од Бооапскога Брода, (од бооаноке грапицо) до Сарпјова, описује Сарајово, на пут од СараЈова до Мостара и оданде дал.о до мора, до Мотковића. Паравпо, да је иислц у тако ускомс оквиру могао оамо у главноме паоликатн зомл.о, кроз које је путовао, ал.г он је ипак у главноме добро и ворпо онисао Босну; далоко*боље и ворпије, пого што је па иримор г. 1'удолФ Линдау оииоао Срби.ју. А што пам је нарочито мило, то јо објоктивноет иишчова, кбји јо ноОпијен иолитичким ипттрееима — нашао у Босни Србо. Но путоггио. му ое и ти.чо још одликујс, што оу готово сва имена моста, ре.ка и т. д. исмиоапа највоћом тачношћу. Шга вигпе писац јо тако дллеко ипгао, да не мигпе бегајето, воћ пигмо когтоеквоитмо 8агајеуо. У момачки текст унлеће и турско речи, само оо млло прсбацио, када је рекао „ћапШПдс ћовгнасће Кпоеи (Кпј.иоНеи— ХУоНпћаивог)" мислећи, да јокућа турсКа роч и да значи помачко ШоПпћаив. Ми Срби по ћомо паратшо у овомо ентгс.у нлћи пичога повога, али нам може битн мило, што ће стран свет у овомо. краткоме чланку наћи и ако малу, ал« всрму слику Босис и Хор-