Стражилово

-13 688 вн-

цогопипе. Уз чдаппк чду чстир финр , бојадиеапе сликс: клисура Исротвина. (или као што писацкажс: Илрснтина) код Глогошницс, турска улица у Сарајсву, мост преко Дринс и ибвор Комадипе. Добро јс нисац радио, што јо на свакој слици изнео и типове из Босие. Осим тога имаде и скица Сарајева. — Ми смо у иочетку овс године рекли, како се у пас с.чабо прати, шта странци о нама нишу, на то потврђујемо сво п сада. У ирвоме би реду трсбала наша омладина, што се учи на великим школама, да пра■^и и извештава наше листове, шта се и како се о нама пише, јер у ономе, што стран свет пише о нама, имаде често много горкс истинс, а често богме и материјала за — омиреки смсх. X Ирошле годиие нревео је и издао Др. Драпша СтаппјевиИ „Песмс протину тиранмје" Виктора Ига. Критика се врло повољно изразила тада о томе преводу, који је учинио био у толико већу еензацију, нгго је Драгиша Станојевић дотле познат био само са евојих журналиетнчких и политичких радова. Међу тим јс најновија свеска „Отаџбине" (којом се „Отацбипа" дигла онст на стару висину) донела нрву пссму Станојсвићева спева „Рапапица". Тај спев има шсет песама и само је један одломак ведикога епа „Милош Обилић", на комс писац сада ради. Уредник „Отаџбинс" др. Милап Јоваиовић овако пронраћа „Раваницу" : „Ирегледав цео спсв „Равдница" можсмо рећи, да но склону и облику немамо још у епекоме несништву иашем рада, који бн нас толико иодсећао на силину Дантеа и „атичку еб" Бајрона". Нз „примсдбе пишчеве", која је штампапа иза спева, видимо, да се Драгиша Стано.јевић „још у ранијој младости мпого дру жио „с музама" и да су „кроз врло дуги низ година. музе ишчезле биле иза јуриспруденције, полит. економије и политике". — Но рачуну иишчсву изисће еп „Милош Обилић" иреко 2500 строФа, од тога је већ енсвао преко 1500 стрОФа. — Са нсстрпљсњем очекујсмо сп Станојевићев, и тада ћсмо опширније говорити о спу том. X У најновијој свесци „Отаџбине" иочслн еу излазити лрагоцсни докумснти из срцскога устапка, а из збирке дра Валтаалра Богишића, који их је нашао у академијској архиви у Нетрограду. Значајан и интсресап увод за збирку ту написао је др. Владан Ђорђевић. X У истој свесци „Отаџбине" има чланак Владана 'Борђевпћа „Једна ноћ у Атинама" и „Пиемо из Лондопа" Чсдомиља Мијнтовића. У првоме чланку описује Вдадан Ћ.орђевић живот у „Атииама", а нарочито занимљнво и тсмељито ппшс о модорној драмској књпжовиости грчкој. Чсда Мијатовић, који у „Трговинекоме Глаенику" нише зпачајиа пнсма о Фипанцијским и економним нриликама западних држава, а нарочито Енглеске, нише у „Отаџбини" опет духовига писма. која „обухватају цео културпц живот англо-амсричке расе". Уз то вал>а да папомепемо, да ,јс! у главн Чеде Мијатовића прво и ионикла зампеао, да српски књилсевпицп, којс јс судба бацила међу стране пароде и у страпс зсмл>е и државе, нишу о куитурпоме ОАДРЖАЈ: НесИиштво: Ноћ у маиастиру. Нп из чега. I нолемика. — Ковчсжић : КњЏжсвни нрикази. „СТРАЖИЈШВО 1 ' излази свакс недељс на читаву табаку. год., 1 ф. 25 н. на четврт год. — За Србију и Црну Гору претплата кљижарн Луке Јоцића у Нови Сад. — За Србиј

животу тпх парода и земаља, пс би ли тп Србн, којн жпве далеко од српекога аавичл.ја, и на тај начин користпли својој сриској отоџбипи. Н тај Чсда, који ,је први дошао па ту мисао, који је први почсо да пише така духовита нисма, који је и сам „данас у највећој материјалној недољи" (као што каже „Отаџбина"), пипге та пиема иеи хоиорара, једнно у намери, да помогне, да му се отаџбина и „Отаџбина" онст дигну на стару висину. X Као што јавља Загренекн „Оћгог", превео јс Л. ■Јаја „Горски Вијенац" владике Рада на италијански језнк. 1Грсвод ћс на скоро изнћи у засебној кљизи, а неки су одломци всћ угледали света у лисгу „Кетое МшепиеИе", који нзлази у Алсксаидрмји. Неке је деловс ,,Горскога Вијенца" превео всћ на италијанеки др. Јаков Ћудина, ко.ји јс на вталијански нреводио и наше иародне песме. — Др. Владан Ђорђсвић пак, који сада неуморно ради, да пас што бољс упозна са модерном грчком кп.ижевношћу, прсвсшће опст — као што „Јавор" јавља приповетке Лазе ЛазарСвића на грчки. X У књажсвској државпој штамнарији црногорекој на Цетнљу изишле су педавпо две књиге, и то: Иастуи,ници јеаропских држава у пекадашњем Цариграду" и ски застуипици у Цариграду од 18.01." Обе је ове књиге наиисао Рус В. Тенлов, а цревсо на српски Жнвко Драговић. Штамианс су бпле у подлиску „Гласа Н,рпогорца", па су сада ево одштампане п у засебпе кн.иге, од којих је свакој цсна 50 новчића. ПРОСБВТНИ ГЛАСНИК. X -У суботу 17. (29»)' октобра пре подне освећен јс на овдашп.см успснеком гробл,у епомепик на гробу књиЖевника српскога п романсијера Јакова Игњатовића. Сноменик је од гранита са еходним надиисом ; подигнут је прилозима народним, а прилоге је скупл.ало уредништво „Нашега Доба". Црквенс. ,је обреде прн освећењу сномсника извршио јеромонах Осргије Шакрак-Нинић, ау спомсн иокојнику бееедио је члан књижсвиога одсл.сп.а „Матице Сриско" др. Стсван Павловић.

ЧИТ7ЉА. Борнхард Јос. Хуберт Пппдшајд, чувснн правник, јсдап од најапамеиитнјих преставпика псторпјске школе правпс ; са Савињијем п недавно прсмипулим Јерингом нопос пемачког правништва. Др. Аптоније Гппделн, проФссор уиивсрситста и лсмаљски архивар у Златиоме Прагу, чувепи историк, којп ,ј(! паставио историју Чешке, коју је заночоо елавпп Палацки. Кампл 1 'уее, члап Фрапцуске акадсмнје п историк. Ђока (у калуђеретву иаречспи Гермаи) Јопаиовић ирпповсдач, чији су радови штамнанп у „Летопису" и по лпогим пашим листовима,. на п у „Стражилову". рвена капа. — Кн.ижевност: Књпж<мшв оцене. Кн.пжевпа Књижсвие белешке. Просветпи глаСник. Читуља. !,ена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. за но 12 динара па годину. — Рукониси се шаљу уредпиштву а у нрима црстплату књижара В. Валожића у Београду.

Издаје књижара /1уке Јоцића,

Штампарнја дра Павловића и Јогића у Навом Сјду-