Стражилово

-и 675 в-

тражити см])т у бунару, јер је палагала и криво говорила иа Мргудићку тта је увек сања. Изађе и Оларић те брзо инвукдше оиесвешћеиу Клару и уиесоше је полумртву у кухии.у. Мргудић иаађе из собе и упита Фаустииу, шта је било. „Ништа. Склизнула иа упала у бупар." За тим уђу обоје у собу. Фаустиии дрхтаху усие од узрујаиости. И ОлариК бејаше узрујаи. Ходао је горе доле ио соби, а иије ии речи проговорио. Када је Мргудик отигаао, муж и жена се тога вечера још дуго разговарали. Сутра даи јога пре зоре бејаху упре гнути коњи Оларићеви, који су слу?кавку Клару одвезли у С., и.ено родно место. Момку је забрап.ено бидо икоме говорити о овоме слумају, а то је овај и обећао. .XIII. У Краковцима свет приличпо иде у иркву. А како и пе? Иона Милиеав Нери1> је свештеиик иа своме месту. Редовпо тумачи евојој пастви свето евапћеље. -Једпе педеље иосле елужбс божје заосгаше неколико сел.аиа пред портом, међу п.има и газда Мигар, да мало продиванишу. Говор се врзао око најновијих прилика Краковачких. „Није то добро!" говорио је Митар. „Ето вам II—ске гапоркасе. РадИлајетри или четири годиие па је — пропала. А за што? За то, птто су јој били колово.ђе сами нропали трговци и оиај Пелић. коме пе би најамио новаца нико па свету !• Узми овда, узми оида. Нодметпи задуж-ницу а кад једном удари руда у бјкм' — нема поваца. Опако је и отиптла у тиевип далак. Људи испропадаше. Тако ће бити и с овом пашом. То се већ види ио љиховом раду. С ночетка товораху: сви смо ми у н.ој једнаки. Али, прође ирва скуптптипа, те смо видили, који су изабрапи у одбор. Саме Оларићеве иристадрце и који су понајвише дужни. Е, луди смо ти ми паори. Гдекоји узајми и без пужде, мислећи, коза ће излизати дуг, на да може, нозлатио би Оларића, који му је ишао па руку да зајам добије. Мишл.аемо, један човек, један

глас. Кад тамо, Оларић узео сто и недесет делова но десет повчића, Мргудић осамдесет, попа десет а ми ио два и ио три. Када је догало до гласања, Оларић сам гласа са сто иедесет гласова! 11>их седам випте је вредило иего пас седамдесет. Попакад је видео шта је, иступи, с п.имс и учитељ. Раде сада тнта хоће. Ето, јуче је т]»аи;ио зајам Мирко Влаговић, а човеку је баш била пужда, да отнлати другу рату, гато је купио Фртал. земље. Али му ие дадотпе, ма да је имао доб]>е јемце а тте дадотпе му за то, гато није гласао за Оларићеву листу нрошлог избора. Јова Кртић пак морао је штатити целу стотинарку наједаттпут, кад је догаао термии вексле а и он за то, што пије гласао. Кртић је тужио суду, али Оларић рече, да је овај радио против задруге . . . Даклем, нлати па ћути, ма у иајгоре доба годитте. Њиховим присталицама дају и коме не треба, те ће кроз кратко време бити задужено цело село. Иде ли то на добро ? Онда ће сви играти, како оп буде свирао, јер не ће смети пи један другојачије, да пе би нрошао као Кртић, а онда нам је одзвопило. Гдекоји је бага и патерап овде узајмити, јер му оии у варонти пе даду. Ваљда су подгово])ени од ових. Ирича ми Јова Кузмић, да му је оиај председиик рекао: Хјо, мој дратчт, тш имате тамо задругу. Да сте сигуртти, добили би и тамо, јер смо вам доста новаца дали. То је само за то, да бага морамо овде тражити . . . Па уме ти тај Оларић и да живи. Кладић му је оконао виноград, Карикић му је возио три дапа кукуруз у Гату а Љгстић му је три дана орао и дао му јонт пет Форинти." „Па, б])ате, рећи ће деда Натрапало, има и право ! Лено ти је то добити поваца, кад ти је пајнужпиЈе. А треба да смо и ми паметни. Кад нам чиии, да му чинимо!" „Да ли ти сноје рођене новце даје или туђе? Не мораш-ли ти го вратити?" „То се пе иита. Када дођу виле очима, онда дај, иа ма шта радио !" „А је ли то право?" „И то се пе нита. Опр, истипа Бог, да се сви сложимо, на да кажемо, ие ћемо овде узајимати, ирестала би задруга а ми