Стражилово

-КЗ 698 Е>-

С"X" *Јх» "ч1^ ^)Х@ N1/» ч1" "уј-* 1ч Ј^ 3 љ9јђ'~ ~ЈУ ^г* -41 Ф КЕИШЕВНОСТ. Ф Ш*Л^Ј(^(Г ^ -I 4 * *Т* *Т' ^ ^ "Т* "Т 4 СТОЈАН НОВАКОВИЋ.

ема ваљадау читаву Српству родољуба, који ^је иа разним иољима толико урадио за срнску просвету, ни научењака, који је на разним гранама науке толико писао, ни киижевиика, чијо је име већма чувено у Срнству и у сграноме свету, чије сс име из/овара са више иоштовања, као име Стојана Новаковића. Многостручан је то, нлодан, па инак темељит и неуморан радник; голем је то и плодан рад на нољу иросвете српске. Мо рад Стојана Новаковића на пољу просвете срнске креће се у главноме у три нравна - рад на пол.у држа-вннчкоме; рад у п])осветним ааводима н друштвима и рад на пол.у књижевноме и научноме. Чисто књижевап лист не мо.же оцењнвати државиичку радњу Новаковићеву. Чисто књижеван лист .може само ј ;онстатовати, да Новаковићеве реформе на пољу наставе у Србији иоказују тежњу, да се настава дш не што је више могуће на ниво модерне наставе, али да не изгуби свој надионамн карактер; а у књижевности, да с<1 створи духовно јединство не само српског, већ п х])ватског племена. Али је Новаковић и као носланик Краљевине Србије на високој Норти, вазда знао употребити свој званични положај и утецај па корист српске нросвете. ИГто се данас диже нросвета у Старој Србији и Маћедонији, што се буди успавана свест народна у тим земљама, велика је заслуга Стојана Новаковића, који је н у Цариграду, оптерећен звавичпим иословима, неуморно радио на иросвети срнској — стварајуће српску штамиарију у Цариграду, отварајући књижарнице по већим местима Маћедоније, отварајући сриске школе и т. д., н при томе науморно радећи на толиким гранама науке. Друго ноље, на коме је Новаковић делао за нросвету српску, то су иросветни заводи и друштва, којима је бивао члан, секретар, уредиик органа друштв.ених или председиик. Нрво је. заночео свој славни рад на нросвети сриској као професор, пј )во на београдској гимназИји, ио.томе на Беликој Школи, а доцнпје као библиотекар народне бнблиотеке и чувар музеја, као секретар „српскога учепог дј )уштва" и уредпик друштвенога оргапа „Гласппка", који се под њсговим

вештим уредништвом подигао на висину, на којој је остао до нослетка. Треба само узети у руке записнике ученога друштва, академије наука или које задужбине, па ће се виДети, шта је урадио Стојан Новаковић у тим храмовима сриске нросвете као иредлатачрефорама, које су служиле (и које би служиле) на нонос тим друнггвима, а на корист целокуиној нросвети срнској, и као строги, но свагда објективни критичар и нрави академски беседиик. Треба узети у руке органс српских (иа и хрватских) учених друштава, иа ће се видети, да је рад Стојана Новаковића добар део читавога рада тнх друштава, добар део ј >ада читаве једне генерацнје књижевничке. У друштвима, којима је Новаковић члан, он је неуморан радник, нодстрекач, он ноказује нримером, развија идеје, уноси живота, он је душа друштава. Ко је први и до сада највише нанисао у „ Гласове" срнске академије наука? Би ли било „Српске књижевне задруге", да није било Стојана Новаковића, да је створн, да улије духа, да нам својом неуморношћу и знањем није ставио у изглед ироцват толико нужне „Срнске књижевне задругеV Ну круна је рада Новаковићева на пољу просвете српске ј>ад на иољу к-њижевничкоме и паучиичкоме. Многостручан је то и изобилаи рад, тако да га ми у једној расирави не можемо ии обухватити, но рад се тај даје ипак поделити у два велика дела: на рад на науци о језику са историјом књижевности; и на рад на историји срнској, са свима наукама, које су с њому свези. IIIто се тиче науке о јенику, Новаковић је написао сва четири дела граматике сриске и многе умне расираве филолошке ио органиманаших учених друштава. Од тих су му расирава најзнаменитије „Физиологија гласа и гласови срискога језика", две ратираве о 'Буру Даничићу и расправе о акценту старих црквених књига. Наиисао је и граматику старога словенскога језика, читанке и примере. Две иупе године иомагао је своме уч.птељу Даничићу на „Речнику из сриских ки.иЖевних старина" и нзрадио је сриски део у Миклошпћеву „Речнику словецскнх језика". Велику је услугу учинпо н науци и Срнству, што је