Стражилово

чз 699 к-

у најновије време почео нравом научничком објективношћу да расветљава многе, главне особине у језику Маћедонаца. Као филолог у ошнте принада Ионаковић Даничићевој школи, филолошке ])ас:праве љегове сто'е на виснни модерне филологије. Својим целокуиним радом (Ј »илолошг;им ,,саградпо је Новаковић'— вели један српски књижевник - здањ| и збориште језикословља српског и старОг словеиског". И у ннтањима. у којима би другога можда иатриотизам завео са нута нраве научниике објективности, Новаковић се дао руководити само истином и за тоје и сачувао сво.ј прави научнички тип и углед. На пољу исторпје књкжевности Новаковић иас је иреводвм дела Јована Шера увео у исторнју књшкевоостм: свега света, а на пољу српске нсторије књижевности написао је „Сриску библиогра|ију до 1867.'' и ио томе све до 1876. и први је написао историју срнске књижевности, којаје доживела друго издап.е још: 1871 године. Наравно, да је та историја књижевности данас непотнуна, јер се наша књижевност за ово две десетнне година лепо развпла, а друго, Новаковићева се историја српске књижевности и тако већ давно не може нигде добити, те се надамо, да ће Стојан Новаковић, .који је Сриству учннио велику услугу, израдивши прву историју срнске књпжевности, попунити и на скоро издатн ново лздање српске нсторије књижевности. Осим тога сноменућемо овде још и рад Новаковићев на пољу српскнх народних умотво(1ина. Норед. Илари јоиа Руварца Новаковић је пајвише, са нравом научничком ексактношћ.у тумачно бисер нашнх народиих умотворина, наше народне песме и скупио многи матернјал на народне умотворине. Друго је ноље научнога рада Новаковпћева срџска историја (политичка и културна) и све друге гране науке, које су у свези са историјом. Као историјограф ударио је Стојан Новаковић критичкнм иутем; његове сурасправе украскритичке исторнјографије, његова ће историјска дела остати као најлешин и најчистији, нрави научнички: сноменици школе иеторијске. У најновије добаради Новаковић на огромноме делу — Народ и земљау старој српској држави, ко.је ћо обухватити сав културни живот стари срнске државе п оД кога је неке делове већ н штампао. Као културии историк заузеће Стојан Новаковнћ, без сумње, ирво место. ЈКегову труду имамо да бладаримо, што су осветљеио толике и толике Страно

живота. старе срнске државе. У ову врсту рада снадају и многобројни сиомвници и грађа историјска , коју је Новаковић скупио и критички нзда.о, свагда с литерарно-историјским уводом. Али се Новаковић није зауставио само на иравој историји, већ је кадгод ирви, а кашто (до сада бар) и једини-радио на наувама, којо су у свези са иеторијом, а то су археологија, нумизматика н херсидпка, и на наукама, које не снадају у круг историје, али радећи на њима донринео је, да се осветли иолитички и културни живот старе сриске државе. То су његове расираве на нољу теотрафије (с путои-исима) и на иољу ирава. Добар део 'резултата досадашњета исиитивања критичке Јиколе историјске •— нродукат је рада Стојаиа Новаковнћа. И та.ј се рад није ограничио само на стару српску државу, већ је обухватио свестраио стање српскога народа и после пада српске државе све до новијег времев^. Ако Бог да, те узбудемо временом имали велику, критички изрЦену историју српску, којаће обухватити све гране живота народа нашег, тек онда ће се јасно видети, да је рад Стодша Новаковића обухватио све граие тога живота, и онда ће се тек видети, колико је Стојан Новаковић нанисао и урадио за историју сриску, ито времену, кадаје иеторијска критичка Јпкола истом и осиовапа. Своју књижевиичку каријеру заночео је био НоВаковић леиомкшикевношЛу, али је на скоро напустио, па се одао са свим науци, којој је и данасједан однајзнаменитијих нреставникау срнскоме народу. Но Сто.јан је Новаковић радио још на 'два ноља, као уредник и као џревађач. Осим већ сиоменутога урећиваи.а органа учешгх друштава, уређивао је „Вилу", један од наших најбољих листова. Од нревода сноменули смо већ Шерову историју светске књижевиости, сада ћемо још споменути превод Ранкеова дела: „Србија и Турска", које је ове године доживело већ друго издање, у коме имамо еакупљено све, што .је велнки новесничар о нама писао. Стојан је Новаковић много још радно, и речју и иером, а и данас ради, да нас уиозна са страним светом, нисао је у лист Луја ЈГежеа, у „Кеуие 1п1:егпа11опа1", који је 'уређпвао Аш.гело де Губернатис, а н данас је вредан сарадник Јагићева „Архива за сЉенску филологију", у коме научно расиравља особпне срнскога језика у Маћедонијн. То би био рад Стојана Новаковића* Нвка нико не захтева, да иабрајамо ноименце, шта је Новаковић све нанлсао, јер је за то нростор ово-