Стражилово

-13 701 н-

У иетом писму тражи од мене разјашњења о неким стварима, што се језика срнскога тиче, на која сам ја иочсо одгопарати у УЈспс.п од г. 1888. Почетак његова писма гласи овако: Велецијељгапг Господине! Бидјевши у Вашем Браничу, како се осврћете п одговарате такођер па нриватне листове, не могу никако одољети, а да вам се ево п ја не огласим. Опростите што вам досађујем; али то чиним, јер ни ј« 1 сгвар сама презпатпа и веома мила, а ви као да сте ми човјек, којему је стало до ствари саме више него до ичеса другога. Но најприје знајте. с ким ииате посла. Ја сам дјетшетво своје п прву младост провео у славонском градићу, гдје се онда највише народним језиком говорило икавски, истина но градски, али иначе доста добро. У школах нијесам никада, учно ие само ни једну науку ни зпаност језиком народнијем, иего паче ни језик народни као посебан предмет научни. Позније такођер нијесам нигда пародни језик као посебан предмет суставно изучавао, јер ми то не бијаше струка, а напокон не допушташе ми тога моја доб нити моја служба. Кад сам ја науке свршио, Миклошпћ није ни слутио, да би: игда могао битн нрофесор словјеискијех језика, а по готову не у свеучилишту Бечком. Не бијаше дакле онда, изузев списе Добровскове и Копитарове, још никакове школе за словјенске језике. Мјесеца липња год. 1845 дођох у јавну службу у мјесту, гдје се но Вуковски, или, ,како се обично говорило, по говедарски и свиљарски не емједе пп ииснутн, те морадох, хоћеш не ћеш, иротив своје воље и нарави нреко пет година натезатп са језиком „елавено-србским". Цред тијел, нробавив три године у Пештии три годиие у Златиом Прагу, нијесам ондје о народном језику научио ништа, наче, научив ирилично говорити и нисати чешки, не знадох у први мах доста пута, што је чешки, што је нашки. Мјесеца нак листонада год. 1850 прешав овамо нађох се у ноложају, гдје се нз ока из бока требало кројити, градити и ковати ријечи, готово стварати језик, нак још за зпапост, којој онда једва у овој земљи бијаше икакова трага. Не бивши онда за то никаковијех иравила, или бареж ја ие зпајући за такова нравила, ковао сам и ковао, како ми сенајбоље свиђало, иак се то све тискало и учило. Истом године 1871, поклем се нашао ковач лошији од мене, стадох озбиљски пребирати Вуков речник, да своје иосебном расправом колико толико одбраиим. Но и онда не бпло Даиичићевијех основа ни коријена, ни

Миклошићеве велике граматпке, ни за договор-правога којега филолога, јер онда још бијаше једини у земљи .Тагић, иа тако и моја расправа не могаше већ храмати у којечем. По свем том видите, да ја, ако можда и не носве „1аЈсин", нијесам у народном језику друго већ правп правцати дплетант. С тога ја, како и иначе не желим себи никакове јавности, ни не идем у јавност, да се с филолози огледам; јер како сам ја неук, а они добро подковани, ја, бих њжт можда буздованом, а оии мене пушком острагушом, пак ја мртав. Ма једном згодом рече ми унраво * # Чудна ствар, да, језик изнравља човјек, који није филолог! Е, па сам га затим ипак у којечем изиравио; али душу у се! Не желећи дакле себи никакве јавностп, ево се и вам оглашујем само подписом својега падимка; а буде ли ми од вас какова знака, можда ћу вам се доцније јавити својијем иравијем именом. Оваки је иочетак писма Соколскога, а даље у писму долазе замерке и питања. 11а ово писмо одговорио сам ја у 52 броју Ујепса од г. 1888 на нека питања и ово споменуо: „Ја ћу се обазрети засад само па нека питања, а кад скине г. Соколски с главе бугарску шубару, а с леђа, бугаркабаницу и кад му се засија скерлет и кадифа и токе иа прсима, а злаћаНе 1 Ковче на ногама, онда ћу му одговарати на сва његова питања п])инадом кад год уграбим времена." На овај одговор и на иека разјашњења моја у споменутом броју \Чемса добијсм карту овога садржаја: „Да вас и опет не снађе напаст, паругатн се сКерлету и кадифи, токам и злаћенијем ковчам, чега свега ма и помпшљена у мене немааније нигда ни било, набр. 52 лањскога \Чеиса ево одговора, али само за вас; иначе желим, озбиљно, да с мојим правијем именом остане посве, како вам већ писах, а то само с разлога ондје сноменута. Приложено „Називље" тиче се покојнога (год. 1874) Живка Вукасовића. У Вагребу 7./1. 1889, дуга улица 30. Ујекоз1ау М. Со1и1: кг. иешаЦвИ акокМ паЛхогпЈк 1 ргоГезог. Ево дакле ко је Соколски. То је многозаслужни надзорник средњих гакола у Хрватској, који је превео 1)г Ргапје МоспЈка Роики и гасипЈС1 ) а]^еђп га ^Ие гагге(1е вгесЦрћ исИш(:а. II 1876.; Г)г Ргапје уКега МоспЈка Роики и Гасишс1 га 1Н2е гаггеЈе цјтпагјја. 1. Каггес!. 2а§гећ 1880.; Е)г Ргапје уЦега МоспЈка Роикц * Изоставио еам име тога Филолога.