Стражилово

СТРАЖИЛОВО

БРОЈ 45.

У НОВОМ САДУ, 8. НОВЕМБРА 1892. ГОД. V. ' ~~ ■ • •• * : "

ПЕСНИШТВО. ш-шн-

-1111111 ■ 1111111111 ■ 11

и \Ј и и и V С/ЈТ^О®'^

IIII1III■IIII I I I I I ■ I I

Г\Ј ХЈ- \Ј \Ј ЛЈ ХЈ Г

ш

ОВИДИЈЕ.

^Ж а ' ИСТ0К У Д ал,1|< ? м ' а у ФЗДУ Томи. Квксинус где понтус вале своје ломи 0 камене стене »смл>е б(|јних Гста. Усамљен, удал.сн од целога. света Публије ингнаник невесео седи, А с неба га гледа цолумесец бледн. 11>сгове се седс лелујају власи Као год и бурни ионтови таласи, Што но нред н>им гмижу као шарна лмија Од месеца бледог, што над њима сија II пеСничким срцем вал.ају се тада Успоменс бајнс, а..г' и пуие јада. Песничка му душа дивне снове чара: ()н ее сећа својих нената и лара, Л.Г се сећа тада и гордога Рима, Који но је ужас народима свима, Који га је гурн'о са аемље- му свете, Г.ацио га амо мсђу дивље Гете.

Тужне мисли мисли и мислн му ове Лред очи доводе раабијсне сновс II душа му тада рађа уздисаје, Па и\ тужне, грке лири му предаје II одјекну лира. Блед је мееец гледа,, А по понту хује Еолова чеда. Г>]»:{ АкБилон на се песму ову нрима, Односи је тамо до гордога Рима, А по улицама гордог Гп.ма града Царује свуд поиоћ, свуда тама слада II кроа таму брује тужне песме гласи, Публијеви грки, прегрки уздаеи. М 'Гибар је чуо ове тужие гласе, 1'азигр'о је на Гим све своје таласе, На Рим, што му оте оног, за ким жудн На га даде понту иа хладне му груди. Ваљају се тако љутог Тибра вали Та, и хладпа река за Нублијем жали. Борис.

НИ НЗ ЧЕГА.

ПРИПОВЕТКА ИЗ СРЕМА, Нрнповеда Стеваи Радиб.

XVI. ларн, као што већ пакоменусмо, бејаше м:{ С. Ту је она имала само

маћеху, а више никога. Отац јој је био

(Наетааак) кола]) и еиротин.ски је живео. К*ако је код Немаца мајстора веК у обичају, кад им девојчице ноодрасгу, шал.у их одмах у служб'у, тако и Г»лара пнје наврши-