Стражилово

чз И ј^товићо.па. За,,спд, очмр.чн п усхи1|0» ттлш, но могу друго, до ЛИ да га проноручим огпком, ко ијоло, мпри ::а лепу и чисТо поеничгсу лектПру. Г. КЊИЖЕБНЕ БЕЈ1ЕШКЕ. — Од 1\ Чедомиљ.ч Мијатопића, чији лик доиесмо у 41. бцоју „Стрпжилова" тговодом иедесотгодишн.нцс од рођсња му, добисмо оио пиомо: ЕосћеИе, ТпићгМ^е \\ «118 11а Митров-Дан 1892. Ноштоврни Господине, Г.рој „СтрЕЖИЛОва", у коме ми је учињена час-т да се о мени онако симпатички говори, имао је из КамдснГрова у Кензингимну, где сам до Маја о. г. становао, да мало цутује, док ме је нашао овде у Тунбрвџ ; Ве«су, где сам од ова два последња месеца. То нека вам објасни што вии овако позно шиљем изра« моје истииите и дубоке захвалности. У опште сте ме ви Пово-Сађаии дубоко задужили. Ово што рекох није тек конвенционзлна Фрава. А да тоније, могу вам потврдити тиме, што је дојство ваших симпатичних манифестација било да сам постао и' невесео и нун бриге како ћу пам се и чиме ћу вам се одужити! Појачали сте у мени и свест о мојим дужностима и о мојој одговорности, а такна свест, и ако .)<■ право да ,је свакад жива, није свакад баш пријатна. Бих се оибил,но и алармирао бно, да не нађох мало утехе и охрабруња у самом том Факту: што С(! сви ви ногсазујете задовољни и с оним, што сам до сада напи сао. Нахг.алаи иа л.убазноети вапЈој, којом ме храбрчте; ја 1,у се од сада и озбил,није трудитн да ааслужим одобравања у нашем пнтелИгентном читалачком свету, уверен да 1>у — ако банг и не успем колико бих желео — опет у вама, образованим људима и добрим родол.убима у Новоме Саду, наћн више симпатички расположеш! но строге судије. С изразом моје дубоке захвллности нримиге и израз мога иетинитог поштовања. Ваш, обвезани вам, Чпдолшљ Мгјатовп/>' Сараднику пак нашем Браниславу Стано.јевпћу изјавио ј(! г. Мијатовић захвалу своју заеебпим ниемом, које глаеи оиако: Драги Госнодине, Не могу а да Вам лично и непосредно не захвалим наоним онакотоплом еимпатијом нрожманим врстама у Стражилову о мени н моме досадашњем ки.ижевном раду. Истина не могу са пуном савесношћу да примим све оно доброга и лепога. што сте о томс раду рекли; али еам Факат да у нашој интеиигенцији има по неко ко еа тако много нризрења и љубазностн може да говори о мојој служби нашој књижевн )С ,ти, еам тај Факат чини ми лично врло велику радост, отвара ми вншс и САДРЖА .Ј : Песништво: Овидије. Ни нз Чега. Црвеиа 1 Кп.ижемии прикази Књижевне белешке. „(ЛТАЖИЛОВО" излази свакс недеље на читаву табаку. год.. 1 ф 2о п. па чстврт год — За Грби!у и Цриу Гору претплата к1 (,ижари Луке Јоцића у Иови Сад. За Србиј Издаје књижара Луке Јоцића.

'0 ишире хоризопте п храбри ме. .Та вам од свега срца зп хвал.ујем и желим само да.мп ее једпога дана даде прилика, да вам п уемсно кажем колико сте задужили вашег, обвезаног вам '/. Мијатовијга X У Г>счу је недавно изишло дело дра Курта Ха еерта: „Кјпе КеЈае Дигећ Моп^епе^го. N(<084 ВеМегкип&ел ићег ЦапЛ шн! СеиЈе.". Дело има 30 слика и 1 мапу, а цеиа му је 2 ®ор. 75 нов. — Филолошко историјеки разред југословенске академије инаности и уметности у Загребу и.мао је пре десетак дана седницу, у којој јс Рачки читао један одељак своје раснраве о просЕетним одноша.јима Хрватске пре ХП века. Из преосталих спаменика латииске ниемености доказује Рачки, да „поље нисмености није ни у Хрватској лежало пусто" но „да ее уз црквепу богољубну писменосг гојила такођер хисторијограФија и појези.ја". Што ее тиче народне еловенске писмености, која ее уз латинску почела развијати, ту Рачки наводи, да „у нови.је доба открити хрватски споменици из XI и XII века изван сваке двојбс сгављају, да се у то доба рабила у Хрватско.ј обла глаголица, коју су д: . недавна сматрали бугарском или панонеком". Одељак евоје раенраве иоделио је Рачки на два чланка а обима је дао општи натние: Обука и писменоет те уметност. У другом чланку прелази на орнаментћку у рукописима X и XI века, за тим на пластичке и архитектонске умотворе, кцје је новије доба изнело иа видик, иа их уноређује са сувременим делима западне. Јевроне, нарочито Италије. ^асН: „и нисменост у уметноет, у колико сс непотпуно сачувале, нотврђују, да је Хрватска до XII пска у проевети једпако кор.ЧчЛ.та сп су-'' времсннм заиадом". Иемачки драматичар Гихард ;1>ос, од кога је Славко Св. Милетић прсвео, г Еву" и „Алексаидру", нрочитао ј(> у Липском у т. зв. еЈгсо1о ИаИапо три чииа своје најновије драме, која се зове „Маларћј (". Главна тема тој драми је конвеиционална женидба впших кругова, уз то се у њој о г >рађујс и питање двОбоја. X Радосиа ,ј(! нојава, када погледамо, како се шири српска књига међу Српством у Хрватекој и Славони.ји. Тако је календар „Србобран" за 1803. годину штампан у 3000 нримерака, иа сс већ не можс добити ни једпог иримерка више. А ово дана добисмо• глас, да је „Повјеекица српекога народа у Славонији", коју је напиеао Јован II. Јоваповић, евештепик у Кобашу, штампапа у 1600 комада, за неколико нсдеља са свим расиродана, тако да ће иисац морати ириредити пово, ноправљено издан,е. X Читамо у „Јавору", да ће на екоро нзићи оема (и — па жалоет — већ и) поеледња књига „Дјела Матијо Бапа". Сада се тек можс видети, какове ћемо користи имати од „Књижевне задруге", јерда ње иијс, тешко, да бисмо икада дочекали ичијч екупљена дсла Ето, Банаје и акадсмија потномагала, (да и ие говоримо шта значи само име Баиово), па је једва издано оеам књига, у којнма имамо бар скупљец иеснички р,ад Ваноп. ана. — Књижевност: Књижевиа полемика. —* Ковчсжић : Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годипу, -2 ф . 50 н. за но. 12 дииара на годчну. — Рукопасц си шаљу уредииштву а у ирнма нретнлату књижара 1>. Валожића у Београду. Штампарија дра Павлови^а и 1п: ића у Новом Саду.