Стражилово

-га 719 а-

какову јо улогу игр кпл. кмдруга у борби па ослобођ(ш.р. Да то »итаљс реши, морао се наравно оснрнути на живот и вначај задруге, иа турско г.реме, па докааује, како ,је вадру|'а бнла илвор латсријалноме благостап.у н»родноме, које је основ свакоме другом иапретку Задруга јс бил.ч школа, у којој е.е. гајиле умне, моралне и физичкс с.наге, правпо и рслигијозно осећање н нацијоналне врлине, задруга је потенповала храброст н јунаштво, она јс додније замепнла и еаму нркку. Тако је задруга, норед других Фактора, штитила српеку народност и заиста јс вслико пигаи.е, шта би било са. Српством, да нијс бил(1 задруге, веЈ« да јс била инокоштипа. Тако је задруга створила терен за оелобођсње народно и само ее н.ој мора нриииоати, нгго ј(; ('рпство било кадро, ■ да. иуних девет годипа води псравиу борбу с наревииом отоманеком, да зановн и наотави борбу ту носле пе нуно дпе годинс дана п да сс на ноелеТку сама и оелободи. Писац ,је, као 1НТ.1 со пиди и из самога патниоа књигс, имао на уму оамо јо.дан важан моменат .једнс гране из живота задруге и он га је у главноме (изузеп нске погрешке) добро приказао. Б.-11ешта. Б. С. Млпден ЉтН. IIред нконоп крнгген.а Христоног, одговор нроти Ловану Вучковићу, професору богослонијо, написао — - своштоник. У Новоме Саду, издавачка књижарнина и штампарија Л. ПајевиНа. 1892. 8° стр. 19. Цела се ствар врзе око иконе крштоња Христова, коју.је наоликао Урош Иредић за Иечејску пркву. Слика н.чм та Преди)"1ева приказује св. Јована, где Иеуса крсти „обливањем". У „Српском Сиону" је изипгла одена на ту слику од Т-ча и он јс са гледишта православног учења о уђује. На то је Младен Јосић, писад горп.е рг.справиде, одговорио н бранио слику Предићеву. У полемику ее умешао прота Лован Вучкови.ћ и у „Српоком Сиону" штампао своју расправу „Пред иконом крштсн.а Христовог ', у којој и ои напада слику Нредићеву са гледишта иравоелавног учењ.ч То је дало повода, даугледа света горња расправа. Није наше, да прес.уђујемо, који има у тој ствари нраво, јер пнсмо на то нозвани. Мило нам јо, што ее нашн евећеницп баве и интересују за такве ствари, а полемика ће разбистрити етвар. Само бисмо оназилп, да је горњи одговор напиоан доста еубјективно, а то при раенравл>.чњу какве ствари ни.је упутно. .Тезик, ортограФија и стил овог одговора је испод еваке критике. Не кнпмо чиото, чим да назовемо то, кад ее још и данао може писати : крштећег Спаеитол.а (етр. 3, 13), бијо (стр. 10. 16), нросотијо (етр. 141, редке (стр. 19) и др. Да ли је то пехат или друго штоУ Време би било већ једарод, да ое прес.тане тако писати. .1. Сборпикт. за народпн умогнореппн. иаука н кн.нж шша. Издава миниотеротвото иа народното просв'ћш,онис. Книга VII. Софии . Дт.ржавна нечатпида. 1892. Стр. 512 4-85+280. Ц1жа 5 лева. — ЈСод нас ее у опште мало нажн.е обраћа на бугарске књиге. Тробало би мало више пратити бугарску књижевпост, особито ки.иге оваке врете, у н.има је многи драгоден податак п за нае. — Књига ова дели се на три одел.ка : научни, књижевни и одел.ак за народие умотворине. У нрвом одол.ку од важнијих егвари оу: Североисточна Бугарска и етари натииеи у Бугарекој, од Шкорпила; бугароки рукопие.и у библијотоди лорда ИошЛе, од Гудева; ностанак тројанске прпче, од

Цонева; о легондама, од Драгом.чпова; ииТеросантна оту дија (к.чквих у пае на жалоет још нема) од Илијева: бил.ио дарство у народним умотворинама; прилог за бу гарски речпик, од Матова, и још неколико радова ман.е вредиости. .V другом одељку еу путне болсшке Вазова: велика рилека иустин.а. У трећем одељку су нар. нееме, пословице, гатке, клетво, обичаји и т. д. Паравно да јо ту пајревноеније рађено у Маћедонији. А миУ... Ни.је нам срамота рећи, да би требало у овоме-да ео углеДало на Бугаре. Оваке књнге наша књижевпоет ннма. — Из дање је укус.по п леио, а уз то врло јофтипо . Штампарскнх погрешака има врло мало. Боч. (.'. Чгд. Мнјпто/тИ. 1'ајко од 1'аенне пршипн тка о краја XVII. века. Нанисао — —. Иосвећсно нмепу Милована Видаковића. Трошком Коларчеве задужбине. У Београду у државној штампарији краљевине ("рбнјо 1892. н.а вел. 8-пи, стр. 229, дена 2 динара. — Ево не прођс још ни иуна година дана од „Иконије" а златно псро Чсде Мпјатовића даде српско.ј књижовиоети опот дарак једап. Скуподен је овај најпови.ји Мијатовпћев дар. Но првом утис.ку се не да право ни одснити вредноет тога адићзра. Човек е.о зпноее красотама, којих је књига пуна натучена, па ништа друго не жели, до ли да је опет п опет нро чита н то 1 ито више нн тенаии, како му не би умакла ниједна од еилних красота. .Јесте, Мнјатовић јс већ „Иконијом" а ||]апе овим „Рајком од Раоино" доказао, да је у јодном, што му и но другим радовима хвале, непадмашан. Тако слатко причати не уме нико као он. ГСао да псро иије умакао у маетило, кад је ииеао овога „Рајка од Расине", него као да га ,је обложио Оним медом, којим су снаваћиву Нлатону уснс рубиле пчеле еа Имета. Проето те и против твоје вол.е благом пеком оилом од вуче за својим ликовима на идеш тако за руку с н.има, сме.јеш 01: и плачеш е п.има, тужиш и веселиш со о и.има, стрениш и ти кад и они стропе, ликујеш и ти, кад је њима до ликовања, а кад и.их енађе зло, тако ти јо, као да је тобо задесило. Но има још нешто, што Мијатовића - велим само одликује мсђу приповодачима нашим. Имају и други добар поглед у човокову душу, умеју н други вешто аналџзовати и најзагонетније замршаје срда и ћуди човочје, но Мијатовић уз то још пма огроман капнтал знања и образовања, Мијатовић је нрави стоструки мнлијонар умни, па заграби ли шакачки у ризииду тог.ч свога знања, е ту ее онда створи нричи штнфажа, рскао бих од сувога злата. Бар ми овај њогов „Рајко од 1'а сине" изглода као Фирмаменат начичкан ситним оја.јнпм звсздидама а опточеи самим алсм камсњсм, а те звоздице и то драго камен.е, од којега тако тренти Фирмаменат, то су искре, ко.јо сина гснијални ум Мијатовићев од онога, што се ондо накуиило на ври п ио пајмањем кутићу. Можда ће ме ко корети брзоплетим, а.ш ја ие могу прећутати евоје уворсн.с, да би Мијатовић пре свију имао свс услове да створи у приповсдачкој нашој књижевности пгго од иајзамапшијега кроја, што волигсо, што опохално. У н.сга за дело не бп остало на самом затрчају. То двоје: иоодол.иву еласт Мијатовићева приповодан.а п огромни фопд н.огова знап.а, хтодох за овај мах д.ч истакнем нриказујући н проноручујући сриској читалачкој публици „Рајка од Расине": А даће ес, вал.да ирилнка, да у но воћој одени укажом на лоиото тога на.јновијога дела Ми-