Стражилово

СТРАЖИЛОВО

1 ш Ш1И1 Шшт ШТРЧИОП

БРОЈ 47.

У НОВОМ САДУ, 22. НОВЕМБРА 1892.

ГОД. У.

[^ттим"!^ Ј~^\ .Г^Г\_ _Л_ Ј-Л_П_.Л\_Ј ПЕСНИШТВб ГЦ"

\Г\Ј-\Г\Ј\Ј\Ј~\Ј~\Ј \Ј \Ј \Ј-\Ј$§) (/Л^О'М У \Ј~-\Г\Ј"\Г\Г \Г \_Г -\Г\Ј~I

1892.

|^~ а Р не знаш, злато моје ; шта шапће поноћ тија И ћув ноћног ветрнћа међ лишћем што се крије? Он елади љубав нашу па дише и ћарлија И круни роеине капље па их на цвеће лије. Слушај му, лане, тајне звуке, Он тебе тихо моли: „Пружи му, нружи беле руке, Нек пламу свом одоли. Дуго по свету он је лут'о За јатом својих жеља, Не нађе срце препукнуто Ни среће ни весел>а; И сад к'о иутник млади, ког судба љута вија, Очајно обвија руке около брезнце младе Па препун страха и наде Гледа па понор мрачни, што нод њим ужаспо .зија..."

ЈГенскш.

,К ада румен-зора, к'о румена нева, О^Пољунцем пробуди њиве и пољане; Кад се из сна тргне препелица, шева, У зорици бајној љупко супце сване; Када бисер -роса на дрвећу блиста; Кад одсева радост са свакога листа; Кад о бајној зори цветак шапће цвету Када радост влада по целоме свету: Тад *ее сђтим тебе, мој анђеле лепи, Срце ми се бурно по грудима креће, А лахори лаки бајну песму шуме: Невено, певенче, мило моје цвеће.

Кад припече сунце, пуно жаркрг плама, К'о што пламти срце, у ком љубав влада, — Час се јадно купа у горким сузама, Час га опет крепи лепнта, боља иада Кад лахори топли о одмору зборе Па улећу ружи у мирисне дворе; Кад облаци узму плашт сребрни на се А по светлом зраку свила лелуја се Тад се сетим тебе, мој анђеле лепи, Срце ми се бурно по грудима креће, А лахори лаки бајну песму шуме: Невено, невенче, мило моје цвсће.