Стражилово

чз 799 Е>-

КЊИЖЕВНИ ПРИКАЗИ. Апс1г 1 с К1ко1а. РпјетЈрЛпа МеМзИка и 8Ла оЛ ^0(1 1777—1847. Кпј&етаа аћкИја. Нармао је . 1Ј Ч,а* §го1)п. Кпјг/.ага ЉопЈпке 4мкаге (Кпј&ага Ји§ов1а7впаке ака(1ет1ј6) 1892 -- На 8- ии 1 л. садржа.ја и 9б стр. — На унутрашњој страни натписна листа стоји „Ргез^ашрапо \/. УЈеиса". О овој интересио.) кљизи, која је изишла од при лике пре два меседа, требало је већ и раније нроговорити и у „(јгражилову", јер сам натнис нрнвдачи и налажс, да нс треба ћутке прећи преко дела, које се тиче наше кн.ижевности, на ма то изишдо и у другом дслу налне књижевности, Н1Т0 латиницом пише. Али иисцу ових редака, крај све његове добре вфл>е, да и читаоце упозна и с овим радом, пије било могућс, јср — иалазећи, да ова књига не васлужује само овлашан преглед и да пе би био ни писац њен задовољан. када бисмо само поновили речи „.ЈаБорове", да је ова студија „монументална", — није имао тодико времена, да је критички проучи. И сада, када хоће о п.ој да иише, да би искупио дану реч, не ће улазити у св.е појединости; за то задржава себи право, да о овој иптересиој књизи и више проговори, када се врати у Београд. — Књига нам ова даје слику једнога дела наше књижевности, Другим речима, писац баца поглед на "сриску нреводну белетристику од 1777. до 1847. године, воја би се годпна могла узети као прелом и у белстристици. Износећи, шта је превођено, тражи и изворе нреводима*. Заиста Похвално разбистрити питање о оригииалности! Писцу је и ношло за руком, да неким делима и нађе оригинале — у немачкој књијксвиости , која .је извор и данас још већем делу наше забавне кц.ижевпости. После ове распрдвс неколико је тренутака у нашој књижевности јасније. Сада већ знамо оригинале Иујићеву „Фер нанду и Ја'рицн", Игњатовићсву „Лртелу", Пидаковићеву „Илагодарпо.м Отроку" и т. д. као и то, да.је ТерлаЈпћева „Идејћ" иревод. За „Забавл'1ипе јединаго лЋтнаго јутра" пак апади емо и раније, да је Терлајићев оригина.:, само писац је то-превидео. Поваковићје истииа у „ИибдиограФији" иавео, да .је иревод, али по ШаФарику. У својој „Историји кн.ижевиости" о том већ не говори тако, јер је имао у рукама само д (!ло. Нским дслима још и кра.ј ове расправе није нађен извор (као н. пр. Нујићсвим: „Л>убавпа.ја завист чрез једне цииеле", „Слепи ииш" и т. д.), а за нске сс внаио и рапије, само нијебило овако рађено, те се више иута могло и превидети, парочито када се не расиолаже добром бибдиотеком. Случај је такав на пр с ЈЈујићевом „Крсшталицомза коју је зпао Арпот, да јо превод с немачкога и даје оригипал Коцебуов (|!. п.сгову „Србгку Новипу" 18.(8. бр. 61.), али то нревиде истина и Новаковић у „БибдиограФији" — само с тога, што „Србске Ловине" не бсшс тада у пар, библиотеци, те не моганге је нн имати у рука.ма. То сведочи и њсно несномињање у „НибдиограФијп". Такав ј(5 иети случај и с Ву.јнћевим „Всртолдом". Ввакако иравилпост у послу захтевала је од нисца, да и ов-о има иа уму, на и да помсне. 8шш ен"к|ПО! Никако пије оправдан сгад младвга нисца нрсма Новаковићу. Иисац јс заборавио, када јс и у каким приликама радии Новаковић, а с.метпуо с ума, да нсма дсла савршс

нога. И монументалним расправама чеето има приговора! Новаковић и у овом раду, „Библиографији", показао је савесности, што му не порече ни научна критика онога времепа, када књига изиде ; он се није бојао, да ће његова слава потамнити, аксиаведс, одакдс ,је што узсо. Онај ^езброј потниса и#под ноједипих књига пајбоље то ноказује. Из прсдговора се види, да му је ШаФарик био главан извор; по њем и знаде само на пр. за „Крешталицу". Олако се са свим вели, даје Новаковић онако „лакоумно и категорички" и „од ока" тврдио иешто, што ис постоји. Сваки, ко је нроучио „БиблиограФију" НоваковИћеву са свим њсговим допунама и исправкама пе иоже тако што тврдити ! Зар је то „од ока", када вели' „Нисам имао на првој чести насловнога листа, те тако не знам, је ли банг овако како стоји на другој" (стр. '25.1. Погрешно писац суди и о Смотрицкому, на кога баца тако рећи анатему као на првога, који јс иаоео целу српску књижевност на стрампутицу! Да се ималђ на уму, када.јс штампана први пут и за каке приликс н.егова граматика, не би се онако. лаконски рекло ! Чудно ми некако звопн и завршетак увода: „И тај је народ трсбало скупити по збјеговима, умирити га, дати му хљеба, огријати га, повратити му вјеру, улити љубав за свијет, за људе> за бога — за књижевност и за појезмју ". Из ових речи не бих могао рећи, да писац познаје ирошлост српскога народа. — Рђаво јс прочитао у „Лстопису" 1215, када вели, да"је Јанковић 1790. иошао иа Липискс у Н Сад. По том „Летопиеу", к*уи му је, како ми се чини, био извор, издази, да је 1789. пошао из Липиске, иа свратпо у Праг, а из Прага се иак око ноловине 1790. крепуо за II. Сад. —. Нс бих ни рекао, да јс Рајковић у „Летодиеу" 1/26. само „натукпуо" нсоригинадност Јанковићева»„1Јлагодарнога сина". Мислим, када Рајковић всли, да ,јс „Благодарпи син" прсвод и да му ,је орнгинал писао Ј. .1. Ип^еГ да то не може бити само. „натукнуо". Пре би сс тај израз могао употребити код говора Поповићева „Турци у Босни" тсао и других његових дсла, јер ,јс Враз у Ко1и 1 указао, да јј он „свободпонрсводитсл. коцебуових дјела". На стр. 34—37. реч јс о преводу Робинсона у ернско.ј' књижевностг . брсеИш^еп-ова Робинсопа прсвео ,је Јов, Поповић, сенатор еуботички, што је могао нисац сназити из „Допуна" тс „ВиблиограФије". П но мом мишљеп.у „Робинсон" од 1807. треба да отнадне, јер није ни постојао. Новаковић га није имао у рукама, а ни писац ове расправе. Не ће бити ни да га је ШаФарик имао. јер није вабелсжио, по свом обичају, ни стране дела. Шта више у придпг мојој нретпоставци говори и то, што ШаФарик и не сномин.е Робинсона од год. 1809. За Нујићева „Робиисопа" знао сс. оригинал још у „Летопису Матице Срп." књ. 76, стр. 92. Пејасно ,је изнео ппсац о уделу Мушицкога у издан.у басама. Но њем би изишло као да је Муншцки пску нову збирку „Изабраних басама" штам нао, а то не етоји, што га може уверити и п.име номспут Јагићев Архив, књ. VII, етр. (599. Мушицки је само од Доситијевих басама изабрао неке и штамнао у тој књизи. Тод. Павловић пикако није оснивалац српске журиалистике. *А шта бисмо оида с Давидовиће.м '? — Да још исшто 'поменем. Пиеац је без сумње рачуиао на еФекат, када јс на стр. 14 могао рећи, да се од СтематограФИ.је Жсф. ч -