Стражилово

Број 3.

Год. VI.

~х?:

~<^-Ј«Љг г >'

У Новом Саду, 17 Јануара 1893. 37^

Зар заман кипи пехар, гле! Зар заман вино руди? Та кап се блиста, гори све И нламен свој нам нуди! 1кхове_деце_мдади сплет Кипшце росне треба; Љу нрима снаге пагае цвет С пехаром, не са неба А ман'те те, Што зборе све И кваре здраве груди: Та опићеш се, Не пи, не ! Досадни то су људи!

ШЖЈР ШШ Љубави мртве глухи клик Себи ме каткад зове Ал ја сам Бахов ноклоник Па то ми боље гове И с тога мрзим туге сласт И љубав, гато ми вене, Тирана мрзим, мрзим власт И страшне узе њене И жалим те, Што зборе све И кваре здраве груди: Та опићеш се, Не пи, не! Досадни то су људи!

■чв

Имо сам до сад драге три Ал све ме оставигае, Не марим сада ни за њи' Нити за љубав вшпе Ал сетим ли 1 се — кратки мир Нестаје .•— бол се буди Иа с туге пије млади ЈГир Да са свим пе полуди А мрзи те ПГто зборе све И кваре здраве груди: Та опићеш се Не пи, не! 0, то су злобпи л.уди! ЛенскШ

ПОШЉЕДЊИ БУРИЋ Приповијетка с Приморја (Наставак)

III

д Франетова доласка иа село бијаше протекло осам дана. Освиташе таман мали Госпођии дан, или, како би Вигањци казали, „Госпа мала". Берба бјеше у пуном јеку, а Франето оног .јутра објесио о раме двоцијевку, па отишао у поље. Након два сахата тума-

рања не бијаше дигао још ни једпе ирепелице. У томе спази под једним борићем лијепу постељу од маховине, па се по њој испружи сјетан, невесео, вребајући, не ће л' барем долетјетп која грмуша. Уза њ стојаше Шејтан, његов ловачки пас, објешена репа и спуштених ушију, баш као да и сам госину зловољу дијељаше. Одје-