Стражилово

-чз 47

"^ЈР-жЛ л4<г ^ 'Ф' .

* 'чј^ «ч1^ ■ч1х' -X* ^

—<^>о-

*> КОВЧЕЖИЋ Ф

1&т ^ -т- '

Т^" ^ -Т 4 (

I • у ]~" ^ ^ "Т* } т @);

КЕИЖЕВНИ ПРИКАЗИ АоЈа Вбапае ро4Ј881тпш. еоо1е81а81|ва ошп IпвегНз еЈИогпш (1 ооишеп4огпш ге^евИа а!) аппо 925 п8(Ц1е аЛ апппш 1752. СоПе^И е! сИ^еввН р. Еизећгиз Гегтепс121П, ог<1. в. КгапсЈ8с1, ргоушсГае ОарЈвТганао ПНиз, аоаДеппае 8о1е пНагиш е! агГтш бГауогпт тегнП опаП и т вооЈпз оогге8ро1п1еп8. асас1енпа всЈепНагпт е4 агИит 81ауогит тегЈсИопаИпт. 2а§гаМае 1892. Тп 1аБегпа ШзгагЈа еЈивЈеш 80С1е(аИ8 1уро§гар1пеае. На пол. 8-пи VI. стр. 613 и 1 лист праван. — Другп јс натпис овога дела Мопптеп1а зрео1ап1Ја ])1в(огЈат 81ауогпт тетИоиаНпш, есНДН асас1етја бејепПатт е1 агНпт 81ауоппп тепсПопаНпт. Уо1птоп VIдевдант 1егИпт. — Сваким се даиом сво више грађе износи иа светло и дајтако нрилика, да сс што (5оље раоветли и наша историја и наша кљижевност и наш јозив; али се на жалост та дана нрилика не употребљава зазидан.е величанствене аграде наше некадање културе. Грађа се само гомила, а нико је готово нс проучава. Време би једном било васести и иочети и нроучавати свс до сада издано. Тако би можда дошао ред и па нроучаваље и ових споменнка једнога дела нашега народа — споменика, што се тичу Босне, а вредио би их било проучити, јер би се у н.иага могло чаћи драгоцене грађо, као о БандуловиЋу, Томку Мрнавнћу (писцу Османшчнце), о Барт. —КанпЉу, П110Д1ГОИ нисцу, и н.егову нуту по Босни, Херцеговини. Србији, Срему и Славонији, а да не номиљом грађе историјско-црквене. Ова „Ас1а Вовпае", као што се из н ЈТниса види, ночињу годином 025 и иду до 1752, али то све није први пут издано нисцем. Он нам је у овој књиви нрибрао и из осталих књнга (РагШ-а, Рачкога, Кукуљевића, Миклошића Мопптеп1а, Ткалчића. Гелчића и т. д. и т. д.) саопштивши у изводу готово сво, што се односи на истакнути предмет; те најстарији њиме објавл,ен акат јесте онај од 1248 године под бр. ТјХХУИ. Највише пак еноменика објаппо је нових из XVI и XV11 века. На крају еу „Ас1сШатеп(а" пропуштених листина из Пуцићевих „Споменика", као и извода из недавно изишлих Јиречком сређепих „Споменика српских". За овим је 1т1ех попнппш. Овако велико дело захтевало је и стварни регистар, али када га нема, онда би се желсло, да ,је бар овај „индекс имена" потпун и тачан. Мене, пак није могао задовољити, начинио јо нл ме учинак такав — као да г .1 нијс | адио човек од струке, а то ми онда не даје гарантије пи да су текстови филолошки преписани. Од битне в<■ 11 није вредности, што се и у индекса поткрао приличан број грешака, (о грешкама у тексту не могу говорити с поуздањем, али биће и тамо) те отежава оно, па што служи индекс; али је од битне штете, што није — потнуи и доследно израђен. Само овлашним прегледом на наиђох иа добар број испуштених имена. Тако само с» стр. 262 испуштено неких пет имена: Б18сге1из еша 1г. Л н §и81 пшв (1е 4(ег)га Нинпе, Н18еге1ив ешз IV. 84ерћапив с1е Уп§;апа, Оив1ов аапоЦ Нуегопут1 1г. 1оаппе8 <1е Упдапа, 1г. Магшив с1е бспвва диагсПапиз Агћ1, 1г. СћгШрћогиа <1е Агћо СЈиагс11аш,18 Уе§;1е! Сем тога у индексу је често бе-

лежио на име, неки пут на падимак, иски пут опет у ком је месту —■ нотнуно некритички. Код презимена етавио би и имс, али не сваки пут (стр. 294 ЈиапхоПећ стоји без Ва1аззо). Разне облике једнога места или имсна често ставља свако на своје меето, а често опет ваједно! Деои се опет, да ни еви облици текета нису ушли у индеке, тако Јајга (262 стр.), 81ђ|Ш00 (262) нема у иидекеу. Једиом речи никаква правила! А то је велика штета, јер емо, може сс рећи, крај индекса бсз индекса. У „Индексу" опазих ове грешкс у странама: код речи Ађоћ (треба Ађоћ Оге^оппв) м. 254 треба 294; код Т)г/Ле Маппив м. 265 тр. 565., код СНатоо: 261 тр. 262, гсод .ГпвШпапив Маг0118 262 а треба 562. Беч. Т>. КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ А „УЈепае" и ове годиие отима, као и лани. Изиђоше му до сад три броја па ни један не прође, а да се у н.ему није машио грешном својом руком туђег блага. Излази у њему сада (бр. 1, 2, 3, и пазЈауН ее ве) раеправа од Нетра Крековића под натпиеом „0 в4го&ша ргуШ ћгуа!вкјћ рјевгика". Али прелистај само, Србине, тај чланагс н чуда - - нигдо не ћеш наићи буд па каквог „ћгуаТвкод рјевшка", већ се срећеш сво са самим сриским иесчицџлш дубровачке перијоде, -- са МарулиКем, МенчетиИем и ДржиНем. То ти је, \ т 1епео, прво нечовештво. Друго ти је, Ујепсе, нечоветптво оно, што рече у 1. броју своме уз Штросмајерову слику: ,,Оопо81шо уеПко§'а ћгуа18ко§а »1оћго1уога ро рог1гаНи, в!о §а је јевенав игасНо нав (?!) \тП ишјеИпк У1аћо В и коу ас. Трећо ти је, У1епее, нечовештво, што рече у 3. броју свомс тугујући за Кикерецом : „Бо1ахак НгуаТа", „Кгшпвапје Хуопшнга", „8шг(; МаНје Оићеа", „К1ко1а 8ићј6 /ппјзкј и 81§е1и", „Кгв4б Кгапкораи 1 Ре1аг ИгшјвИ и ^атплг", „Тош1в1ау", „Кга1јеу1е Магко", — ронај§1ауијја ви пје§оуа вИкагвка Јје1а, ко.јппа је ргоз1ау1о пази в! аупи ргов1о8 1. Ето, УЈепое, то су ти три нечовештва, гсоја еи нам учинио у цигла три броја. Овом приликом ћемо ти и то рећи, УЈепее, да у нашим народним несммма (кој<■ ти толико својаташ) не ћеш нигде наћи „К о 8 о V 8 к II (1јеуојки", као што ти роче за слику Кикерецову, него Еосовку дјсвојку. (Срамота је, знаш, да се тако шта не зна). У 2. броју Ујепоа штампана је расправа Уј. К1ан-а: Нгуа11 1 8гћ1, у којој К1а1с тврди (а вели и доказа^е), да је „ргауо нагоДпо 1ше га паго(1 о<1 1в1ге с!о ВаНсапа 1ше НгуаИ, а р1етепвко 8гћј. 8 V а к 1 8 г ћ 1 п ј е Н г у а 1, а 11 Н г, уа! п 1 ј е 8гћ1п. Ми смо радозналп на цпкаве г. Клајића, али не молсемо пропустити а да не споменемо, да ће овај чланчић још већма узнемирити и оиако ве.ћ разбуктале страсти у оба. народа. -|- РгеШегг уоп Вгеп1апо издао је недавно о трошку „Вен1зоће Рћо1о§гар1ивс110 ИвИип^" у Најмлру „ТНие аша1еигрћо1о§гарћ1веће 8ра/легТаћг1 паоћ Па1та11еп, Моп1епее;го, <3ег НеггедоуДпа шк! ВоапТеп", еа „5 „КппвЉеИа^еп". + У 35. књизи (за 1892. годину) ТЈеИвсћгТН-а Тнг шв-