Стражилово

-и 79 вн

еу Срби углавили себи иравопис, после тридесот година, како се у нашим сриским гимназијама у Карловцима и Новом Саду завео Вуков нравопис, данас пишу Хрвати за своје гимиазије о нравоиису. Па кад се добро човек загледа у књигу „Хрватски правоиис", онда мора из дна душе сажаљавати оне коловође хрватске, који немају образа него се бацају блатом на највећу светињу нашу, нанаше славно и дично име српско, којим се сваки Орбин горди и поноси. Отворите тај „правопис хрватски", преврћите га, на ћете у њему наћи како професори морају да уче своје ученике, наравно у хрватским гимназијама, да се ваља читати џак а ие ђак, јер ово значи ученик, да се чита ћелав а не челав, да се говори чувство а не ћувство. Ту ћете наћи све речи, које почињу са ч, са Л, са ђ, са, џ. Ту ћете наћи све речи, у којима се пшпе по јужном говору ије, а у којима опет је. Речју ту ћеш наћи у том Нгуа<;8кот ргауорјви то, да је писан за ону децу, којој језик српски или као што би Хрвати хтели хрватски језик није матерњи језик. Тако се књига могла написати само за страну децу, којој није срнски језик матерњи језик, То с§_ из ..НгуаЈакоа-а ргауорЈ8а и јасно види. Па тако и јест у ствари. Знајте ви то, госнодине Клајићу, господине Пасарићу п како се ви сви старчевићевци зовете! Можете ви испитивати прошлбст колико хоћете, можете ви тражити име Хрват у Грчкој, но Балканском полуострву, можда ћете га наћи и у Тунгузији, али то вам ништа не помаже. Садашњост, садашњост, та говори. Садашњост говори да ви и ваша деца не знате тога језика, који ви себи присвајате. Ви учите језик, којим пишете, од Срба, а то је сриски. У срнским гимназијама нема више правила за нравопис српски него ова три: 1.) тврда сугласна стоје пред тврдим 2.) мека сугласна стоје пред меким 3.) а се претвара у ж пред ђ, љ, и, а с у ш пред ч, /?, љ, њ. За српску су децу сасвим довољпа ова три правила да знају нотпуно правопис срПски, а Хрвати ево сад имају двеста четрнаест нравила, којима ће да муче своју децу. Сваки беспристрастан судија само из овога може лако видети да ви Хрвати учите своју децу нешто, што несу усисала с мајчиним млеком као што су српска деца У М—у (Наста

свој српски матерњи језик с мајчиним млеком усисала-, зато морате у гимназијама да учите да се ваља казати лијепо а не љепо, 1,убре а не чубре п пишете читаве речнике од тих речи. Па и ви сами књижевници хрватски учећи своју децу да не ваља чубре него 1)убре грешите шипући шуч мућ (вид. стр. 121. НгуаМсо^а ргауорхаа). Какав је то зиак? кажите нам! Зар ви мислите, да ми Срби не пазимо како се сваким даном све већма поправљате у језику пазећи како Срби пишу, а својих се наказних облика отресате? Та у најновије доба и наше ногрешке иримате, јер не знате разликовати добро од рђавога. Има речи у српској књижевности, које су до данас задржане из перијоде српскога макаронизма, из славеносрпске перијоде. Па и те речи данашњи књижевници хрватски нримају држећи да је све добро што Србин пише. Тако ћете наћи у „Хрватском правопису" лицемјерац, сујеверство, чувство, све речи из славеносрпске перијоде, које Хрвати несу употребљавали, али их данашњи нови књижевници њихови заводе држећи да су добре, кад их Срби иишу. Госнодо књижевници хрватски! немате право што тако поступате спрам Орба, кад су Орби ваши учитељи, кад све што знате српски, научили сге од Срба, из српских народних песама, из дела неумрлога Вука и Ђуре Даничића. Али да пређемо сад на „Хрватски правопис" од дра Иваиа Броза. Тај је правопис шареи. Он назива пређашњи правопис шареним, али је и његов доста шарен, што се ми заиста морамо чудити. Осим шаренила има у њему и онаких ствари, које не спадају у иравоиис, него у науку о гласовима и у науку о облицима. 'Гако на стр. 17. где се пише ђ н. п. у глођем од глодати, виђен од в и д ј е т и, с ј е а х од с ј е д ј е т и. Па тако исто нема места у правопису, где се иише х: На стр. 17. 18. вели се у ген. множине код придева: великих, у имперф. мољах и т. д. Зар то спада у правопис? Да је г. Броз стао сасвим на становпште Вуково и Даничићево, не би се данас могла звати његова књига „Правопис Хрватски", него наука о гласовима сриским. Али се оиет мора признати да је овај правопис бол.и од пређашњега. Да загледамо мало у тај нови хрватски правопис. 1ће сс) С. П.