Стражилово

-чз 105 к-

греганицама, да му није „ведра Италија" и његова, по уметности и по природи дивна домовина дала на то употребљива материјала. Шта више је и нови век препун примера људских слабости и страсти, које су на жалост и сувигае утецале па јавне послове. Прекор дакле, који споменух у почетку, не тиче се само византијске нрошлости, него и свег средњег века. Па ипак је, по кад кад чак и претежно, уза зле карактере, чији је утецај био штетаи, било и одличних дарова и светлих карактерпих својстава, (Наста

који су унапређивали оно, што је добро и корисно. Сред коприва ћеш наћи јагода И здраво воће уснева и зре Најбоље украј лошијега рода вели Шекснир у Хенрику V. и те речи нигде нису већма оправдане него овде у нашем случају. Нарочито вреди то за оИе жене од утецаја, које су владалачким врлинама куд и камо мушкарце нревазилазиле. Исто је тако са византијском прошлошћу, у којој иаизменце долазе племените и честите жеие за рђавима и неваљалима. 1е се) Т. С. Виловсни

ИСАК ЊУТН (1«аас Ке^Чоп) (Свршетак) ^б. Законом гравитације тумаче се врло многа и различита кретања а и утецаји разних нриродних снага своде се иа овај закон. Већ Њутн није се задржао само па томе, да постави закон о гравитацији, о снази међу небесним телима; он је игаао и даље, оп је тим законом нротумачио и облик земљин и разлику у тежи на земљи на разној геограоској гаирини, за тим је протумачио прилив и одлив, прецесију пролетње тачке, и т. д. Њутн је показао, да кугле тако утечу, као да је снага смештена у средигпту им, кад се узме, да су са свим густе или бар таке, да им густоћа зависи само од даљине од средишта, с тога је и утецај на све тачке иа површини јој једнак. Али како земља није нотнуно округла, није ни једнако густа а и не утече једнаком снагом на разне тачке на повргаини јој. Код ирилива и одлива на мору имамо ово: повргаина и средиште земљино нису једнако далеко од сунца и од месеца, с тога на њих утечу неједнаке снаге. Резултанта ових снага управља иокретљивим делићима на површиии земљиној, отуд око земље се неирестано диже вода на оној страни, са које је месец, као и на противној : вода ударајући о обале чини или прилив или одлив. ЈБутн је први измислио начин, да директним путем докаже, како се земља окреће око сунца. У писму једиом краљевском друштву године 1679 сномињс он, да би камен нуштен са високог торња тек онда пао на подножје виска, кад би зем.ва мирно сТајала;но како се земљаокреће од

запада ка истоку, а с њом и сва тела на њој , како с-е даљатела од цептрумајој брже окрећу — то камен мора пасти нешто источно од подножја. Друштво повери Хуку, да експерименталним нутем испита ову мисао. Хук је доиста пашао, да камен не пада на подножје, али да не иада ни управо источно већ нрема југоистоку. Овакојако имамо, да се опит слаже са назором, е камен не пада у подножје виска. Прецесију еквинокцијалних тачака тумачи Њутн спљоштеногаћу у нагае земље. Само гравитацији имамо да захвалимо, гато се чисто рачуном могла открити планета Нептуи. 27. Остала су нам још математска дела Њутнова, да их наведемо и читаоцима да прикажемо. Већ нри набрајању заслуга Њутнових у физици и у астрономији бојао сам се, да не паднем сувише у науку, па да ме читаоци не узмогу довољио разумети; у математици пагк врло је тегако говорити и искати од вас да ме довољно схватите: поред најбоље воље не могу то чинити. Морам овде гато краћи бити. У математичним радовима Њутновим има таких ствари, које ће разумети тек онај, гато се бавио и бави математиком; радови Њутнови у математици засецају већином у вигау математику. 0 тим стварима пак ие да се пи близу расправљати па да шира иублика схвати. У физици и у астрономији да се говорити и о оним нредметима, које јс Њутн извео вигаом само математиком, па ипак да су за гаиру публику разумљиви. Њутн је први оназио, да биномно правило важи и онда, ако је експоненат биному и разло-