Стражилово

-чз 1'2Г) &>-

Иоле сав.јеено проучи ту књижицу и испорбди са Лескином. — Али ииак није тако. У пошљедњем „Архиву" (XV. 2.) написао и г. Облак њеку рецензију у 37 редова, нестварну да речем, јер ту се ништа не доказује него онако на браду да му вјерујеш, — и пронашао у г. 0—1.а „јасно и научно разлагање", што и г. Р. у „Стражилову" (о. г. бр. 4.) приказујући исту свеску „Архива" онако задовољно истиче. — Али да оставимо на страну то књижевно нријатељство (јер нријатељство је свакако лијена ствар). па да видимо како суди г. Облак о номенутој ст. слов. граматиди г. Љ. С-ћа. Био је. вели, пријатно изненађен уои с!ег 1е1с1Н &88Нсћеп ип<1 (IосН твбепбсћаЛНсћеп Баг81е11ип8',... сИе с!ег УегГазвег 1го1г <1ег већг кпарреи ипс1 кигхеп Аи8с1гиек8\уе18е /п еггетсћеп усгв1ап(1. Тешко је, вели, резултате научне изнијети пред омладину тако, да их лако разумије, а не заиаети при том у пространо разлагање, али баш у том заслужује књижина сваку хвалу. Тако треба и њекоје мале нетачности, како му се чини, одбити на рачун с1ег.. 1пе шк1 с1а с1осћ 2И киггеи Га88Ш1§'. Међу те нетачности рачуна он сИе Ап^аће, с1а8 оп г и XI \ у 1 гс 1, ос1ег (1а88 с1а8 а ји има аив еЈпГасћет еп ћегуогде»•ап^еп 8еј. Онда би хтио да су мало протумачени они гш! сјпет 81;егпсћеп с1есогЈг1с, аћег п1ета18 уогћапДепе 8рик§ећНс1е \ује жк%ахг. Преко тијех малих недостатака без нггете ће, вели, ученици уз тумачење ваљана учитеља пријећи, али допустио би себи ешеп 1е18еп 2тееЈ1'с1, оћ \уп'кНсћ а11е Еећгег сНеве Ип§епаи1§кеНеи гк;ћ(л§2и81е11еп уег84ећеп. Тумачење аориета оасг од бодсг рачуна милостиво у штамн. погрјешке. Хвали што су изнесени многи примјери уз парадигмата и уз ноједине партије, спомиње обраду слож. глаг. облика као практичну иа тако и нримјере на завршетку књиге (не говорећи ништа о коректности и не разбирајући докле иду ти примјери, јер их свакако није ни читао), и најпослије не свиди му се Лескинова иодјела глагола (да ли и Лескин учи да ,.фла-ти нема наставка за инф. основу?), јер је одвећ компликована (1иг сНезе 81иГе с1ез ТЈпЈетсћЈев), н ученици ће је само уз помоћ ваљана учитоља разумјети. — Тако г. Облак, а г. Р. као да је још више прегонио, приказујући у 4. бр. „Стражилова" пом. св. „Архива". Ту се вели: „Особито истиче јаено и

нпучно разлагање у овој ки.изи"...., на онда: „ Једино му замера што је код глагола. узео Лескинову иоделу" и т. д. У истој свееци „Архива" је и г 1 .)0рђевићев реферат о првој књизи српских нар. цјееама, коју је уредио г. Љ. С—-ћ, па ево како г. Р. приказује о томе у „Стражилову" : „Референат ( Г Б. С. Ђорђевић) замера издаиачу (Л>. С—ћу) што нцје мссло вигае назио на крнтичноет издања". Како према овоме изгледају фактичне ријечи 'Борђевићеве : Маи ћаМе пиг (Пс.чег {ехИсгШасћен 8еНе с1ег Аи8§'аће тећг АиГшегкваткеН зсћеикеп 8о11еп, с1впп Уге1ез гоигАв аиздеЉззеп (Агс 1 пу XV. 2. стр. 275.). Онда долазн гомила поиравака у том правцу. Иза тога велиг. Т>— ћ (стр. 277.): Еб 181 гесћ! 711 ћесћшеги с1а »8 сНезе Аи8§аће с1ег Уо1к8Нес1ег шсћ! Сге! уоп ВгискСећкгп 181. Оени ги с1ен 25 ВгискГећ1егп, сНе уот Негаи8§,ећег; 8е1ћ81 согп^ћ'! луиг(1еп, 81п<1 носћ зећг чле1в ћтгигигаМеп 2 ; па онда још већа гомила поправака у том нравцу. Ја не знам шта се друго може тражити од једног издавача туђег поела. него да буде без тијех иогрјешака, које г. Ђ—ћ једанпут означава са „много", други пут са „врло много", —- и како према с.вем том изгледају ријечи г. Р. „што није мало випге пазио" ? — Види се да та господа један другом каде, само да су то оставили на само, а. не да се у јавности замеће траг истини, јер, хвала Богу, знадемо и ми читати. Али да нрекинемо с тијем, јер сад нам је већ јасна ситуација. иа да се обрнемо г. Облаку. За има хтео је рећи да није оД *и-мен него од *и-ме~н; за оп — љ. миели сигурно асс. р1. раб г 1.1 т. ј. пут: *рабон 'с —■ *рабунс — *рабунс — *рабун -— рабт .1, дакле опет хоће да рече да је и овдје ?,1 од 0 н или ун. (Испор. на стр. 6. у С—ћа, гдје се говори о нромјени самоглаеника иза непчаних сугласника, дакле какон. ир. „к1 које је постало из он" бива иза непчаних сугл. а . а то је асс. р1. мушких О-основа). Најпослије аориет б а е т> није од *б о д с т. него од *б о д с љ (то је хтио рећи). Дакле у цијелој књижици иоправио је г. Облак цигле три дужине, без којих је могло слободно оетати, јер ће ђак и с тијем дужинама исто толико разумјети ствар као и без њих. Крупнијих погрјешака дакако 2 Има их до 250 (в. „Јавор" о. г. стр. 36.) На интерпункцију није такођер пажено, 80 (Јааз 81е оН 1»е1 ДепзеЊец Уесзен увгавТнеЛеп 1з1. („Архив" стр. 285).