Стражилово

-гз 140 Е>-

3. На истој страни : Тим Адија верни ага Замани их кори и кара, г 1им своја сама сабља и снига На обрану бјеше од цара. У II. на против гласе ова два стиха: Кад иољачки мач и снага На аогубе бјеше од цара ■која варијанта има више смисла. 4. На стр. 42 : Јаки јуиак; али коли Јак, иотхибан цару свому. А у П: Јаки јунак; али коли Лх, иод химбом дару свому која варијанта такођер нма више смисла. 5. На стр. 44: Да оп Пољака сам нарипи. А у II: Да на Пољаке сам иарипи како стреба, јер се не вели: наршити кога, него на кога. 6. Одмах слиједи ова строфа: Паче осуда била је така, Турска војска да погине, Кад опушће од јунака, Ки ју брањаше над све име. У II. ношљедни стих гласи: Ку брањаше над све име која ми се варијанта боље свиђа, јер брапаше

је једноброј, а од јунака вишеброЈ, дакле се оио ки не може односити на јунаке, него на војску; а ко брањаше војску? Осуда. 7. Даље одмах слиједи: Сам иасрта скупие силе, Ваља, удара, сијече и стријеља, Докле се рва врх гомиле Од побијенијех непријатеља. А у II. стоји: Док се обори врх гомиле, што је такођер јасније. 8. На стр. 46 : ]3итез назван, лупеж збиља. А у II: Витеч на око, лупеж збиља што је много бол^е. 9. Н а стр. 47 : Оружијем се сви опстријеше, С коњем иотеИ вазда лаци, Сви под перјем, сви се ријеше Прави витези и јунаци. А у II: Оружјеж се сви опстријеше, Коијем текуп свуда лаци, Сви под перјеж, свп се реше Први витези и јунаци. И ова ми се варијанта боље свиђа. 10. На стр. 50: Гони љубав срце чисто. А у II. мјесто гони с.тоји гори, што има смисла.

(Наставиће се).

Л. ТоманоаиЈ,

МУЗА ДОСТОЈЕБСКОГА И МУЗА ИНАНА ТУРГЕЉЕВА упоредна карактериотика (Наставак)

М тако ^смо почети с Калосовијем. Само имс његово, као што се чипи, изведеио је из ријечи „коллосх" т. ј. великан, узето за то, да би поставило н.егов тип високо; таки он ијест, испоредивиш га с околицом. У ствари ои је тако зваии демонски или бајронски тии, који пренесен на руско земљиште, родио сс у Иерочинима, а на иошљетку и у Гласковима. То јс човјек, који види свјетско средиште у себи, већијем дијелом у својим чулнијем уживањима са женскијем родом. Узвишеност његова над масом и састоји се у том само, што је он већ са свијем изгубио осјећај савјести, осјећај да појима туђа страдања, уважењс према личности и срцу другијех, који као да не егзистују за њега.

Тако, кад му се допала сиромашна дјевојка, он се састаје са н.оме, знајући, да ће јс одбити, кад му се досади. Својега најбољега иријатеља употребљава за картање с оцем дјевојчинијем, само да одвуче за то вријеме иажњу старчеву од кћери. А кад му се та кћи досадила, он јој ие да, да се уда за тога иетога пријатеља и т. д. Ријечју он је дошљедњи неваљалац и егојиста, док се други колебају, варају и лажу иред собом и прсд другијсм и по томе су баш нигмеји и неваљалци Јасно је, да међу неваљалцима може бити гиганата, но држати их' за то иозитивнијем, нема разлога. Тургењев је видио, као што сс чини, негативне стране Калосовијех тек касније, кад је видио тај тип у облику Ба-