Стражилово

Број 12.

Год. 71.

-х?:

Ј Новом Саду, 21 марта 1893.

•вгт

,хЉ ,

ш

ПЕСНИШТВО

ДУМ-БАРИШИНИ ЈАСЛИ Слика с Приморја

I

11& а Бадњи дан у јутру, по доручку, бијаше се Дум Бариша П***, врло иоштовани л . . . ски нопа, у круппе мисли дао. То му се читало у забринутом лицу; ал' и без тога би се човјек одмах сјетио, е је Дум-Бариши неигго „па срцу", јер се бјеше згурио у своју стару, исхргану наслоњачу, па стао мотати па цима, гледајући насумце кроз нритворепа окна, као чељаде, које непгго мозга, или пешто пробавља. Вјера и бог, о тешку иробављању не могаше у Дум-Бариншну случају бити говора. Промислите само: шољицу црне каве с тањирићем „пригаттица", што их стара Марта, ио приморском обичају, бијаше у цик зоре испригала — то је попи сав доручак био. Би знате, да богме, што су „пригапице", те слађане веселице приморске дечице, а зиате ваљда и што су „старе Марте". На приморју би тешко било замислити Бадњи дан без приганица и сеоског попу без старе, или бар постарије Марте. Па како свуда, тако бјеше и у селу Л***; само што овдје стара Марта бијаше у попином домазлуку све и сва: и слу-_ жавка, и кухарнца, и праља, и акотекар-

ка. и благајпица; једном ријечи: права домаћица. У осталом, наш попа бијаше ујелуврло умјерен. Обичнијех дана, кад је просто мрсити, њему су за доручак довољна два згуснута .јајца, обједу здјелица чорбе и „кошчица" меса, а вечери већ како се може; по некад би се он зиао нроћи и са двије печене гере. Јер је село .ЈГ*** јако сиромашно село, и с тога „редовина" у њему до зла бога шкрта. Једну саму ствар не могаше Дум Бариша пред ручак никако да ирегори: чапшцу лозоваче. То човјека, вели, нодржава у снази, нада све зими, кад уждије бура; па онда Дум Бариша бјеше зимоморан, као сви приморци, к томе острвљанин, а то је као рећи: човјек вичан још из малена, да се „мученицом" одвлажнијехвјетровабрани, што га често с мора обилазе. У осталом није срамота до неке мјере „капљицу" волити; срамота је не имати мјере, срамота је у пићу прегонити. Еле, све у тој л . . . ској парохији бијаше чедно; чедан пастир, а још чедније стадо: све номорци од давнијех давнина, на мору, тако рећи, никли и одрасли, људи скромни и радишни, који се бјеху приљу-