Стражилово

-НЗ 203 ЕЗ-

Ф КЊНЖЕВНОСТ Ш-

Л л/ \УЛ_Г\^ГЛ> \Ј ХУ\

и ^ и 47 ^ л - г ^ гл - г V V ^г\Ј~'

%ЗкЈ$?&ејк

ПРВЕНЦИ „СРПСКЕ КЊИЖЕВНЕ ЗАДРУГЕ"

I

I

]|^ одуже чекасмр. Злослутлици ночеше |5- већ говорити о „српском немару"

1 Ч

и доказивати, да су одма знали „да од свега не ће бити нипгга". Али на р^њихово носрамљење и на велику радост •Ј озбиљних пријатеља народних ових дана ' јавише се првенци Српске Књижевне Задруге. Лако ћемо опростити закашњење, кад се сетимо, колико главобол>е задаје грађење оваке задруге: све треба изнова почети, сваку ситницу добро промислити, свашта удесити не за тренутак него за дуго време; па тек техничко тешкоће каке су и колике! Прва, најмучнија, постунаоиичка година Задружниа је претурена и надамо се, да је -она унрави Српске Књижевне Задруге таки наук дала, да ће за ову годину све ићи глатко. А за чекање су чланови и улагачи обилато награђени. За који днн ће задругари на руке добити седам красних књига из Белога Града. Одмах на спољашњости ће ти застати око! Тврд, елегантан повез, чиста, разговетна штамиа, леп укусан распоред: све то дичи и уираву Задружину и државну иггамиарију краљевинску. А што је још главније: садржина одабрана. Ту су и млађи нисци и старији, и несништво и наука, песнпштво и у везану слогу п невезану, и иесма и драма и приповест и путоиис, еле од 5000 чланова зајамачно не ће ни један остати празних руку. А угодити толиким ћудима заиста неје ласно! Ево, читаоче, да ти по имену прикажем сваког првенца. Свеколике их предводи (и прилика је) мудри Чаковац Доси-геј ОбрадовиИ са својим „ Животом и Прикљученијима" ; (за штампу приредио и иредговор написао Живко ПоиовиЕ). Кроз ум тога вечитога путника озарила је први пут бистро и јасно западна просвета наш род, који је и носле досељења у ове прекосавске и прекодунавске крајеве наставио живети средовечним, затуцаним животом. Ну и ако му језик одише старином, његов слатки стил, његова доброћудност и најивно одушевљење и данас ће те загрејати, чи-

таоче. — За Доситојем стуиа са својим цртама „С Јнора и са сува ", други српски путник, „номорац" др. Милан ЈоваповиИ , који је умео и у вреви и жагору бродарског номорског живота чути откуцаје људских срдаца н похватати чаробне жице, које их спајају, и силе, које их потресају. Ко прочита ових седам елегантних, фино израђених сличица, увериће се о том. За њима иде заслужни Вршчанпн Јован Ст. ПоиовиИ пружајући нам у новом руху своје Даворје ; за штампу приредио и речник и предговор (и тумач) написао Љубомир СтојановиИ. У овом попуњеном издању Даворја даје се прилика данашњем нараштају да се упозна и да ужива у суморној али свагда родол^убивој иојезији „оца српске нове драме", а можда ће н иесницима данашњим улити мало више озбиљности. — На четвртом месту је Сима Матавуља биографски роман Бакоња Фра-Ерне (с речником и предговором Љуб. Јовановипа). Поред своје велике несничке цене, коју још зачињава бистар хумор и реси красан језнк, нма ово дело и велику етнографску вредност, упознајући насса животом, обичајима и врло тачно и са језиком наших католичких примораца у Далмацији. — У нетој књизи су Драматс .и саиси Коств ТрифковиКа свеска I; за штампу нрнредио и предговор написао Данило А. ЖиваљевиЕ Ту су стари, добри знанци: Француско-ируски рат, Честитам, Школски надзорник, Избирачица. Тако рано преминули за нашу драму Трифковић заслужио је једном овако издање већ и стога, што је он још и сад сасвим усамљена нојава у нашој драматској књижевнОсти. Какав је редак дар био Коста, види се и по том, што још до данас нико се не умеде узнети до неке идејалне висине да с хумором посматра погрешке и слабости нашега друштва и да их онако пластичио наслика. — Шеста књига приказује нам „Истинса/ служоу ", дело једног од млађих руских писаца Л. Н. Потаиенка у преводу М. Ћ МилиКевива. — Напослетку достојно се придружује свима овима дело двају Љубомира,