Стражилово

нз 2' Достојевскога је буђеп.е искрс човјечности у душама иајзабораг.л.енијим и пропалијем, искре иодавл.ене, моругане и законане у блато и то се буђеље догађа нри одређеном еукобу спољашн.ијех или унутрашњијех ногодаба наједаред, из ненада, јављајући се свету у облику душевнога порива и дирл.ива ножртвовања; душевна би енсрђија. баш као пара, добивнш највећи притисак у затвореиу иростору, на једаред раекинула силном мо1ш све преноне, које ју држе, и јављала би се у свој својој величини и красоти. Послије тога изрива и код Достојевскога и код Тургењева наступа обична животна пораза, но ипак не остаје сјета за њекијем ,.(Ја1агг', које лежи нс знам гдје, ван граница збиље, нс остаје песимизам ни невјеровање у могућиост о чем год идејално бољему, осим на тренут. Не, послије душевнога изрива јаднијех, гаднијех јунака Достојевскога остаје за дуго одушевл.ена, радосна успомена, као на прилику код Димитрпја Карамазова, нуна удивљења и њекога страхоиоштовања према својем рођеному прошлом расположењу и према еакривенијем душевнијем силама човјекаи најништавиЈега. Тај учин остаје и у читаоца и код гледаоца. Вахваљујући тијем тренутнијсм појавима унутрашње силе и код самијех измета људских, у читаоца се појавл.ује вјера у могућност велике будуће сре .е међу човјештвом, рађа се страсна жеља, да живи и да ради за ту најобичнију, еуморну околину, за те саме измете људске, у којим под гнојем и ранама, које су нанијеле неподиошл.иве погодбе животпе, тиња искра божја, велико зрно више душевне и срчане красоте, која чека само својс ослобођење, чека само новољнијех иогодаба, живе ријечи, живс тоилоте и свјетлости, да распири чежње за вишим блаженством људскнм, блаженством љубави, алтрујизма, братства. Но, како је то? питају нас : ето, Тургењевска Муза већ је показала, да је срећа на земљи пролазна, да су љубав, младост, красота само трснутпи цвијеци, који исто тако брзо вену, као што се брзо и расцвали, па и сам животје само итица, која је улетјела на тренут у освијетљени простор. У том се и састоји разлика, што љубав, красота, одушевљење и младост јунака у Достојевскога није са свијем то, што у јунака Тургењсвљевијех ; та љубав, та л.епота нијесу нролазне, по вјечне, као што је вјечно и човјечанство, онс нигда не умиру, јер остављају свој

5 !->' траг и обиљежја на животу, који расте и развија се у чбвјештву, док је оно живо. Да узмемо два, три примјера, да се не изгубимо у детаљима. Пи се сјећате, када у „Братлхт. Карамазовб1Х'б" Јекатерина Ивановна, да спасе од срамоте старца оца, код којега се ири предавању благајнице не нађе њеколико тисућа, долази на иозив Димитрија Карамазова у његов стан, да добије новац под цијену рођенс срамоте. Ви се сјећате, како тај развратни, нашљедно покварени човјек, наједном потресен њечим у њену лицу и појави, можда и величином њезина страдања и презрења према њему, а можда и неизмјерпошћу њезина пожртвовања, осјећа у себи њешто, што још није било у њега, скоро невјероватно за сама себе: у њему ишчезава њекуда развратник и извире жеља за иожртвовањем, жеља за добријем дјелом. Пошљедње своје новце, крајње потребне за друго, даје он њојзи муче са дубокијем наклоном. Дјевојка исто тако муче, сва блиједа и уздрхтала, једва вјерујући себи и њему, поклони му се до земље и изиде, а он, кад она изиде, једва се дрлш па ногама, прислонио чело на хладно стакло, за тим замахиуо бодежем, да се убије, да умре с тијем осјећајем, с тијем одушевљењем, које је носио у себи, но нс уби се, него само пол.уби тај бодеж. Шта се то догодило? Човјек се пробудио у животињском облику човјекову. Пробудила се човјечја иодобност, да поима и осјећа туђе зло, туђе страдање као своје. Од куд се пробудила та иодобност? Мождаод туда, што је њему тада први пут дошло да види зло таке величине, таке интензивности, да је на пошљетку дошло до срца, дирнуло онде давно заспалу струну и један покрет те струне ослободио је циједу масу алтрујистичке енерђије, иритиснуте дуго времена притиском немилосрдна, развратна живота са његовијем дивљим васнитањем, нредрасудама околине, нашл.еднијем трулежем и вјештачкијем развићем звјерскога живота. И, као што се чипи, што је већма притиснута та урођена човјечиост, то су јачи њени и.зриви. Но то не значи, да се ти изриви догађају само ондје, гдје је живот устројен тако безобразно и ужасно, као што је то било код Димитрија Карамазова. Нс, Достојевски их само за то воли да црта код најзаборављенијих и порочнијех, да би тијем дао већу вјеру у човјештво, у могућност његова усавршавања и ускрса ка бољему животу. Но ми